Pređi na sadržaj

Lepa sela lepo gore

Izvor: Викицитат

Lepa sela lepo gore je srpski film iz 1995. godine.

Režija: Srđan Dragojević. Scenario: Vanja Bulić, Srđan Dragojević, Biljana Maksić, Nikola Pejaković, po istinitom događaju kada je sedam srpskih vojnika bilo devet dana okruženo u tunelu Brodar, septembra 1992.

Velja

[uredi]
  • Lepa sela lepo gore, a ružna ostaju ružna čak i kad gore.

Viljuška

[uredi]
  • Da se vi školovani šta pitate, otišli bi i Srbi i Srbija u k***c odavno.
  • Je lʼ znaš ti, nesrećo, da su Srbi najstariji narod? Dok su Švaba, Englez i Amrikanac bre, šesto godina jeli svinju s rukama mi smo imali ovo viljušku, pa lepo boc, a Švaba sa rukama osta da jede… Najstariji.

Laza

[uredi]
  • Rekao sam sebi nema, nema! Oni da genocidišu ceo srpski narod, a ja da sedim pod šljivom (…) Neće moći burazeru. Neće više švapska ni turska noga kročiti ovde više ja im kažem. Tako ti je to.
  • Kako je kod vas gore u Švedskoj? ʼLadno, alʼ standard.

Gvozden

[uredi]
  • Da se ne ljubimo.

Petar

[uredi]
  • Kažu da rat u čovjeku izaziva sve najbolje i sve najgore. Šta je najbolje?
  • Eto vidiš, spalimo selo, a ne znamo ni kako mu je ime bilo.
  • Mogu da kažem da je ta Titova vojska bila jedna od većih nesreća koja je čovjeka mogla snaći.

Dijalozi

[uredi]
Halil: Koliko ono bi sedam i šest boga ti?
Milan: Pitaj učiteljicu.
Petar: Kažu da rat u čovjeku izaziva sve najbolje i sve najgore. Šta je najbolje?
Viljuška: A ovo ti je kume — Njujork.
Velja: A znaš ti … da u Njujorku ima više stanovnika nego svih Srba zajedno.
Viljuška: Ah.
Velja: To je kad nikad nisi bio u Njujorku.
Gvozden: Mlad si ti, ima još vemena.
Petar: Ima jedno proročanstvo koje kaže da će nas Srba da ostane taman toliko da ćemo svi moći da stanemo pod jednu krušku! [smeh]
Laza: U tom slučaju svi drugi mogu da stanu pod jedan maslačak i to bez da se guraju.
Milan: Srećom profesore … što smo mi baš pod kruškom.
Viljuška: Je li kume, a šta misliš ti, je lʼ ona pirgava po celom telu?
Laza: Dajem dvaes marke da jeste.
Velja: Je li kapetane, a šta ste učili u vojnoj školi, kol’ko može da potraje litar i po vode na… Snežanu i sedam patuljaka?
[Pruža flašu vode]
Gvozden: Nisam žedan.
Laza: Rekao sam sebi nema – nema! Oni da genocidišu ceo srpski narod, a ja da sedim pod šljivom (…) Neće moći burazeru! Neće više švapska ni turska noga kročiti ovde više ja im kažem. Tako ti je to. — Kako je kod vas gore u Švedskoj? ʼLadno, alʼ standard.
Velja: Lepa sela lepo gore, [pije] a ružna ostaju ružna… čak i kad gore. Hoćeš pivo? [pruža mu flašu]
…: Ovde se neće više vraćati.
Petar: Ti bi Veljo među mojim đacima bio najbolji pjesnik.
Velja: Kad budeš na … (?) dvaes četʼri metra, izađeš načitan kô Rembo.
Laza: Lepo se oseti žar, kad vidim ovoliku vatru, obavezno ožednim.
…: Kako se zvalo ovo selo?
Velja: Koga uopšte boli k***c za to. [ode]
Petar: Eto vidiš, spalimo selo, a ne znamo ni kako mu je ime bilo. Koljemo se (…)
Viljuška: Da se vi školovani šta pitate, otišli bi i Srbi i Srbija u k***c odavno.
Petar: Mogu da kažem da je ta Titova vojska bila jedna od većih nesreća koja je čovjeka mogla snaći.
Velja: Vaše čuveno poštenje, uvek ste bili puni tih sranja o poštenju. Vi gospodine kapetane, je lʼ ti misliš da je jedina kuća koju smo mi njima zapalili ili oni nama zapalili, pošteno zarađena? [Tišin] Jeste k***c moj! Da je pošteno zarađena ne bi ih tako lako palili jedni drugima. Dok vam je ćopavi Zagorac trpao u dupe američke dolare znali ste da kenjate o bratstvu i jedinstvu da se smeškate jedni drugima. A onda — onda je došlo vreme da svedete račune. Nema problema, samo što ih niste ranije svodili, nego ste se pedeset godina izdrkavali ovde, pedeset godina karali najbolje p***e, vozali najbolja auta, a sad kad vam se kita više ne diže, e hajde sad malo da se bavimo poštenjem. E, pa iskenjam se ja na to vaše poštenje i na svu tu vašu poštenu generaciju.
Viljuška: Hoću ja… da izjavim nešto. [Skida kapu] Onomad sam gledao na televiziji… Je lʼ znaš ti, nesrećo, da su Srbi najstariji narod? Dok su Švaba… Englez… i Amrikanac bre, šesto godina jeli svinju… s rukama [pridiže ruke] mi smo imali ovo [vadi viljušku] viljušku, pa lepo boc, a Švaba sa rukama osta da jede… Najstariji.
Petar: Ova viljuška nas je i doterala do tu ʼde smo.
Liza: Whatʼs wrong with that woman?
Velja: Dizes skvo vomen, eksplodiren, bum-bum, end mi svi go u pička materina.

Uloge

[uredi]

Neuvršteno

[uredi]
  • „Ajde Halile ti ga prvi zalilaj!“
  • „Ohoho vid' ćune prava pioniorska!“
  • „I kad mi dođete na sahranu i vidite kilometre pičetine, shvatićete ko je bio čika Velja, svakoj sam dao po bonu.“
  • „Neka, neka. Šali se teta Đana. Ma ne bi ti ja u taj tunel kod drekavca ma ni za karton vinjaka. Nema tijeh para.“
  • „Natako bih i nju i tebe, a i ludi Gavra mi ne bi promakao.“
  • „Kako ću ovakav u pičarenje?“
  • „Oćeš zolju sine? Da ga dokusuriš!“
  • „Oh! Kako si me zajebo! Majku ti jebem, šanersku!“
  • „Ovde još samo mrtvi četnici fale.“
  • „'de ste vi to bre ratovali pizda vam materina, u Diznilendu?“

Spoljašnje veze

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Лепа_села_лепо_горе&oldid=58668”