Није ми била жеља да пишем о „женском пријатељству”, али ја јесам жена, и женски ликови су ми блиски, преко њих сам могла уверљивије да пренесем оно о чему сам заиста желела да пишем, а то је потрага за идентитетом у земљи у којој је цела идеја идентитета доведена у питање. [1]
”
„
Годи ми да ме пореде са Еленом Феранте, очарала ме још од „Дана напуштености”, које сам давно прочитала, али се питам да ли би тема женског пријатељства, иако заиста ретко обрађивана у светској, па и у домаћој литератури, требало да буде главни разлог за такво поређење. Да сам писала о смрти мајке, да ли би ме назвали „српским Камијем” или, да сам се бавила одрастањем дечака какво је описано у „Ловцу у житу”, да ли би ме сматрали „српским Селинџером”? Не верујем![1]
”
„
Феминизам је за мене здрав разум. Желим вјеровати да ће дјевојчице које данас иду у основну школу за двадесет година бити двадесет пута еманципованије од мене. Желим вјеровати да ће им нудити боље послове, бољу плату, да ће их читати, да ће их слушати, да их неће прекидати док говоре. Желим вјеровати да ће се једног дана родити дјевојчица која неће мислити о кључевима у својој торби као о потенцијалном оружју за самоодбрану. Њој ће кључ бити само кључ. Има доста заблуда и неистина када се ради о феминизму и вјерујем да их ваша генерација познаје. Међутим, на крају дана, заиста се ради о побољшању положаја половине друштва. Не науштрб друге половине јер када било коме у друштву иде боље, онда је боље свима. Нема ту много филозофије.[2]
”
„
Мислим да је важно смијати се, важно је не узимати ништа здраво за готово, посветити се својим страстима озбиљно, али никада себе не схватати преозбиљно. Све остало дође и оде.[2]
