Nije mi bila želja da pišem o „ženskom prijateljstvu”, ali ja jesam žena, i ženski likovi su mi bliski, preko njih sam mogla uverljivije da prenesem ono o čemu sam zaista želela da pišem, a to je potraga za identitetom u zemlji u kojoj je cela ideja identiteta dovedena u pitanje. [1]
”
„
Godi mi da me porede sa Elenom Ferante, očarala me još od „Dana napuštenosti”, koje sam davno pročitala, ali se pitam da li bi tema ženskog prijateljstva, iako zaista retko obrađivana u svetskoj, pa i u domaćoj literaturi, trebalo da bude glavni razlog za takvo poređenje. Da sam pisala o smrti majke, da li bi me nazvali „srpskim Kamijem” ili, da sam se bavila odrastanjem dečaka kakvo je opisano u „Lovcu u žitu”, da li bi me smatrali „srpskim Selindžerom”? Ne verujem![1]
”
„
Feminizam je za mene zdrav razum. Želim vjerovati da će djevojčice koje danas idu u osnovnu školu za dvadeset godina biti dvadeset puta emancipovanije od mene. Želim vjerovati da će im nuditi bolje poslove, bolju platu, da će ih čitati, da će ih slušati, da ih neće prekidati dok govore. Želim vjerovati da će se jednog dana roditi djevojčica koja neće misliti o ključevima u svojoj torbi kao o potencijalnom oružju za samoodbranu. Njoj će ključ biti samo ključ. Ima dosta zabluda i neistina kada se radi o feminizmu i vjerujem da ih vaša generacija poznaje. Međutim, na kraju dana, zaista se radi o poboljšanju položaja polovine društva. Ne nauštrb druge polovine jer kada bilo kome u društvu ide bolje, onda je bolje svima. Nema tu mnogo filozofije.[2]
”
„
Mislim da je važno smijati se, važno je ne uzimati ništa zdravo za gotovo, posvetiti se svojim strastima ozbiljno, ali nikada sebe ne shvatati preozbiljno. Sve ostalo dođe i ode.[2]
