Зоран Ранкић

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Зоран Ранкић (Дервента, 9. август 1935 — Београд, 9. децембар 2019] био је српски телевизијски и позоришни глумац, првак Београдског драмског позоришта, драмски писац, редитељ афористичар, сатиричар, песник и сликар графичар.

Цитати[уреди]

Гледајте, они су давали награде онима који су играли Јосипа Броза Тита, свако ко је заврнуо као сваки други фрајер који зна да говори као Тито, он је добио награде. То су били идиоти. Величање неког ванземаљца, али ко год да је играо Тита је добијао награду. Никада нисам желео да играм такве наказе и не би ми импоновало да их играм, ни сада ни никада. То је очигледан разлог због ког за све то време нисам добио ниједну једину награду, а деведестих сам отишао у пензију и више није било могућности. За период Срећних људи тадашња политика није хтела исто да даје награде, јер им се очигледно на неки начин нисам допадао.[1]

Љубав је нешто што су песници измислили певајући заносне љубавне песме. Јер те песме, у стварном животу, по својој снази, надмашују емотивно стање оне особе која је повод љубави!.[2]

Wikipedia:sr
Википедија има чланак под именом:


Афоризми[уреди]

  • Циљ нашег пута је да пронађемо пут до нашег циља.
  • Када се стегну у песницу, сви су прсти исти.
  • Тако су му храбро љуљали престо да је он слатко спавао.
  • Идемо даље све мањи.
  • Не знамо своју судбину, али смо се с њом помирили.
  • Најстрашније су тамнице изван затвора.
  • Стално идемо даље. Никако да стигнемо ближе.
  • Сви се разиђоше, само ми сами остасмо заједно.
  • Ко пева, зло не види.
  • Има пустиња из којих су и фатаморгане побегле.
  • Што више размишљам, све више схватам да смо ми Срби - људи, жене и деца.
  • Грешити је људски, али није људски грешити нељудски!
  • Лепа реч, али и рђа гвоздена врата отвара.
  • О глумцима нећу ни речи. Њима је доста туђих речи!
  • Ко о чему, балван о свом корењу!
  • Не чујем више сирене. Изгледа да нисам преживео!
  • Душа не постоји све док не почне да боли!
  • Све је добро, само нека се што пре заврши!
  • Круна пријатељства је отворени сукоб!
  • Пишем ћирилицом, јер тако и мислим!
  • Ко на вешалима виси, виђенији је од оних поред вешала!
  • Права реч је увек у погрешно време!
  • Код нас је тачка кључања само запета!
  • Човек може све што хоће кад неће оно што не може!
  • Кад падне с крушке, Србин псује земљу.
  • Не шири се свој видик рушењем туђе куће!
  • Опасно нам се љуља небо под ногама.
  • Тај масовик је обавио све сам!
  • Учинили смо све што смо могли. Једино нисмо могли оно што је требало.
  • Није му дошао на сахрану јер неће ни он њему.

Референце[уреди]