Zoran Rankić
Zoran Rankić (Derventa, 9. avgust 1935 — Beograd, 9. decembar 2019] bio je srpski televizijski i pozorišni glumac, prvak Beogradskog dramskog pozorišta, dramski pisac, reditelj aforističar, satiričar, pesnik i slikar grafičar.
Citati
[uredi]Gledajte, oni su davali nagrade onima koji su igrali Josipa Broza Tita, svako ko je zavrnuo kao svaki drugi frajer koji zna da govori kao Tito, on je dobio nagrade. To su bili idioti. Veličanje nekog vanzemaljca, ali ko god da je igrao Tita je dobijao nagradu. Nikada nisam želeo da igram takve nakaze i ne bi mi imponovalo da ih igram, ni sada ni nikada. To je očigledan razlog zbog kog za sve to vreme nisam dobio nijednu jedinu nagradu, a devedestih sam otišao u penziju i više nije bilo mogućnosti. Za period Srećnih ljudi tadašnja politika nije htela isto da daje nagrade, jer im se očigledno na neki način nisam dopadao.[1]
Ljubav je nešto što su pesnici izmislili pevajući zanosne ljubavne pesme. Jer te pesme, u stvarnom životu, po svojoj snazi, nadmašuju emotivno stanje one osobe koja je povod ljubavi!.[2]
Aforizmi
[uredi]- Cilj našeg puta je da pronađemo put do našeg cilja.
- Kada se stegnu u pesnicu, svi su prsti isti.
- Tako su mu hrabro ljuljali presto da je on slatko spavao.
- Idemo dalje sve manji.
- Ne znamo svoju sudbinu, ali smo se s njom pomirili.
- Najstrašnije su tamnice izvan zatvora.
- Stalno idemo dalje. Nikako da stignemo bliže.
- Svi se raziđoše, samo mi sami ostasmo zajedno.
- Ko peva, zlo ne vidi.
- Ima pustinja iz kojih su i fatamorgane pobegle.
- Što više razmišljam, sve više shvatam da smo mi Srbi - ljudi, žene i deca.
- Grešiti je ljudski, ali nije ljudski grešiti neljudski!
- Lepa reč, ali i rđa gvozdena vrata otvara.
- O glumcima neću ni reči. Njima je dosta tuđih reči!
- Ko o čemu, balvan o svom korenju!
- Ne čujem više sirene. Izgleda da nisam preživeo!
- Duša ne postoji sve dok ne počne da boli!
- Sve je dobro, samo neka se što pre završi!
- Kruna prijateljstva je otvoreni sukob!
- Pišem ćirilicom, jer tako i mislim!
- Ko na vešalima visi, viđeniji je od onih pored vešala!
- Prava reč je uvek u pogrešno vreme!
- Kod nas je tačka ključanja samo zapeta!
- Čovek može sve što hoće kad neće ono što ne može!
- Kad padne s kruške, Srbin psuje zemlju.
- Ne širi se svoj vidik rušenjem tuđe kuće!
- Opasno nam se ljulja nebo pod nogama.
- Taj masovik je obavio sve sam!
- Učinili smo sve što smo mogli. Jedino nismo mogli ono što je trebalo.
- Nije mu došao na sahranu jer neće ni on njemu.