Enciklopedija mrtvih

Danilo Kiš

Enciklopedija mrtvih je zbirka pripovetki Danila Kiša, napisano u formi objedinjenih pripovedaka koje proniču u dubinu večite literarne teme — smrti.

Citati

„Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.”

„Kad se jedna laž ponavlja dugo, narod počinje da veruje.”

„Šta je bilo, bilo je. Prošlost živi u nama i ne možemo da obrišemo. Pošto su snovi slika onoga sveta, i dokaz njegovog postojanja, susrećemo se u snovima; kleči kraj furune u kojoj trpa vlažna drva; ili me doziva promuklim glasom. Tada se budim i palim svetlo. Kajanje i bol se polako pretvaraju u sumornu radost sećanja. Naš dugi, strasni i strašni roman ispunio je moj život, osmislio ga je, i ja ne tražim nikakve nadoknade. Mene neće biti u indeksu knjige Mendela Osipoviča, u njegovim biografijama ili u fusnoti uz neku pesmu. Ja, gospodine, jesam delo Mendela Osipoviča, kao što je i on moje delo. Ima li lepšeg proviđenja?”

„Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara, ogleda svoje sopstvene lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.”

„Ako ne možeš da deluješ u pogibeljnoj sprezi tih protivurečnih sila, moralnih i pesničkih, povuci se. Zalivaj kupus u svome vrtu, a ruže gaji samo na groblju. Jer ruže su pogubne po duši.”