Деца комунизма
Деца комунизма је историографска књига и бестселер новинара Миломира Марића из 1987. године, која се бави животима високих функционера Комунистичке партије Југославије и друштвено-политичких радника, на начин који је по први пут одступао од њихових званичних биографија.
Цитати[уреди]
„Док се комунисти жене са девојкама из аристократских кућа, док ранији богаташи и њихова деца постају ватрене присталице режима, дотле се други склањају од живота, живе у посту и молитви. Док се у ранијим беспосличарима пробудила животна енергија, коју ни сами нису знали, и одобравају режим, дотле се, по причању комуниста, наилази на старе раднике који у моментима огорчења причају да је за време цара све било боље.”
„Божидар Масларић је 1928. године кренуо да, као Јесењин, клекне и пољуби руску земљу, загрли првог човека кога сретне, и исприча му о величанственој борби коју југословенски комунисти воде против ненародних режима.”
„Стаљинизму Стаљин није неопходан.”
„„Код нас после револуције неће бити овако. Биће друкчије и боље!“”
„На дан Стаљинове сахране лицемерје је достигло врхунац.”
„Одавно су покопане илузије да је за рај на земљи довољно прогласити социјализам и истесати новог човека!”
