Гаврил Стефановић Венцловић
Гаврило „Гаврил“ Стефановић Венцловић (1680—1749) је био српски свештеник, илуминатор, иконописац, преводилац и песник који је живео у XVIII веку.
Цитати
[уреди]„Ево сâм то видим
да неки други завичај злочест,
у моме телу војује
супроћ мога умља.
И који је тај други,
поснажнији закон
од божија закона?
Јест и врло поснажнија
човечја жеља и зла ћуд,
којано нит се кога боја боји,
ни мора, ни дуге болести
и зле несреће,
ни саме вечне муке.”
„Ка и море што некад врло се с буком диже
И с таласом о брегове бије,
Пак и опет се натраг у себе
И скутава тишећи се, —
Тако је и човечаско срдце
Подизато на жалост, на што ли друго,
Срдење, смех ли.”
„Кано воћка доброродна
и домаћи сâд господски;
корен је она девојачки и стабло,
деца су гране;
радилство живо,
живу и беседљиву роду гранасту;
светско с благословом наспоривање,
последњим домаћином
спомен и подушје роду,
зидар људски,
божији живописац образом,
говорљивим иконами стесилац,
умљивој грађи склопилац...”