Gavril Stefanović Venclović

Gavrilo „Gavril“ Stefanović Venclović (1680—1749) je bio srpski sveštenik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je živeo u XVIII veku.

Citati

„Evo sâm to vidim

da neki drugi zavičaj zločest,
u mome telu vojuje
suproć moga umlja.
I koji je taj drugi,
posnažniji zakon
od božija zakona?
Jest i vrlo posnažnija
čovečja želja i zla ćud,
kojano nit se koga boja boji,
ni mora, ni duge bolesti
i zle nesreće,
ni same večne muke.”

„Ka i more što nekad vrlo se s bukom diže

I s talasom o bregove bije,
Pak i opet se natrag u sebe
I skutava tišeći se, —
Tako je i čovečasko srdce
Podizato na žalost, na što li drugo,
Srdenje, smeh li.”

„Kano voćka dobrorodna

i domaći sâd gospodski;
koren je ona devojački i stablo,
deca su grane;
radilstvo živo,
živu i besedljivu rodu granastu;
svetsko s blagoslovom nasporivanje,
poslednjim domaćinom
spomen i podušje rodu,
zidar ljudski,
božiji živopisac obrazom,
govorljivim ikonami stesilac,
umljivoj građi sklopilac...”