Пређи на садржај

Гаврил Стефановић Венцловић

Извор: Викицитат

Гаврило „Гаврил“ Стефановић Венцловић (1680—1749) је био српски свештеник, илуминатор, иконописац, преводилац и песник који је живео у XVIII веку.

Цитати

[уреди]

„Ево сâм то видим

да неки други завичај злочест,
у моме телу војује
супроћ мога умља.
И који је тај други,
поснажнији закон
од божија закона?
Јест и врло поснажнија
човечја жеља и зла ћуд,
којано нит се кога боја боји,
ни мора, ни дуге болести
и зле несреће,
ни саме вечне муке.”


„Ка и море што некад врло се с буком диже

И с таласом о брегове бије,
Пак и опет се натраг у себе
И скутава тишећи се, —
Тако је и човечаско срдце
Подизато на жалост, на што ли друго,
Срдење, смех ли.”


„Кано воћка доброродна

и домаћи сâд господски;
корен је она девојачки и стабло,
деца су гране;
радилство живо,
живу и беседљиву роду гранасту;
светско с благословом наспоривање,
последњим домаћином
спомен и подушје роду,
зидар људски,
божији живописац образом,
говорљивим иконами стесилац,
умљивој грађи склопилац...”