Вукашин Обрадовић
Вукашин Обрадовић (18. април 1962) је српски новинар.
Цитати[уреди]
„Мислите да је могуће да одједном, преко ноћи, информери, пинкови, ћевабџије са Студија Б, одједном постану професионални и одговорни медији који поштују етичке стандарде и истину, пре свега?”
„Немамо шта да полемишемо са Александром Вучићем, он може да полемише само са људима попут (једног из криминалне сфере) Милоша Божовића или (одбеглог полицајца) Љуба Милојевића, јер су они изговорили те оцене. Нажалост, већина тих саговорника са којима би могао да размени мишљење о свом брату и његовом нашироко познатом поштењу су или у затвору или у бекству.”
„Управо из страха да и сам не потонем у ту бесмислену свакодневицу и изгубим оно што ми је једино остало – људско и професионално достојанство – одлучио сам се на штрајк глађу.”
„Александар Вучић се и у овој емисији понашао у складу са својим схватањем да је председник Владе по функцији уједно главни и одговорни уредник свих медија у Србији. У складу са маниром „тишина тамо“, он не прави разлику између министара, новинара, а сада је изгледа одлучио да се позабави и камерманима.”
„Испоставља се да је у време Слободана Милошевића било више слободе медија.”
„Цео живот нам је постао „24 минута са Зораном Кесићем“.”
„Данас се у Србији осећа веома јак задах деведесетих и то не само када је у питању новинарство. Лустрације није било. Никада нисмо озбиљно разговарали о одговорности за ратно хушкашко новинарство. Као последица тога на сцени имамо поново исте људе, пресвучене у неке нове одоре...”
„Упозорили су ме да уколико то не прихватим могу да имам и законске проблеме. Ову функцију сам преузео и због тога да бих мало нервирао локалне политичаре који су били против мог избора.”
