Борислав Пекић

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
04 - 1964-A.Obrenovic-Bg-01.jpg

Борислав В. Пекић (4. фебруар 1930 — 2. јул 1992) био је српски књижевник, романсијер, драмски писац, сценариста, академик и један од тринаест интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке.

Цитати[уреди]

„Био сам члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије. Ухапшен сам 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним делима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом ми је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. Помилован сам 29. новембра 1953. године.”


„Свет малих људи на велике истине никад није спреман. Чак и папа би се смртнички уплашио ако би му се доказало постојање бога.”


„Кад човек остане у мраку, не тражи онога ко је угасио свећу, него другу свећу.”


„Огледало је мање ту да нам покаже оно што је испред њега колико да сакрије оно што је иза њега.”


„Апсолутна слобода могућа је једино ван разума, у лудилу. Само у лудилу све је могуће.”


„Човек увек ради против себе. То је у његовој природи.”


Wikipedia:sr
Википедија има чланак под именом: