Borislav Pekić
Borislav V. Pekić (4. februar 1930 — 2. jul 1992) bio je srpski književnik, romansijer, dramski pisac, scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.
Citati
[uredi]„Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine.”
„Svet malih ljudi na velike istine nikad nije spreman. Čak i papa bi se smrtnički uplašio ako bi mu se dokazalo postojanje boga.”
„Kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću.”
„Ogledalo je manje tu da nam pokaže ono što je ispred njega koliko da sakrije ono što je iza njega.”
„Apsolutna sloboda moguća je jedino van razuma, u ludilu. Samo u ludilu sve je moguće.”
„Čovek uvek radi protiv sebe. To je u njegovoj prirodi.”
