Алекса Шантић

Алекса Шантић (27. мај 1868 — 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва.

Цитати

„Благо оном који суза има;
у тога срце умрло није.”

„Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи —
Бог је слободу дао за човјека.”

„Сву муку твоју, напор црна роба
појешће силни при гозби и пиру,
а теби само, ко псу у синџиру,
бациће мрве… О, срам и грдоба!”

„И кобна мисо морит ме стаде:
што моја ниси и што смирај дана
не носи мени звијезде, но јаде?”

„Вај, вјетар хуји… а ја мислим на те,
И све те гледам кроз сузу што лије,
Гдје береш слатке, распукле гранате.”