Алекса Шантић

Извор: Викицитат

Алекса Шантић (27. мај 1868 — 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва.

Цитати[уреди]

„Благо оном који суза има; у тога срце умрло није.”


„Ми знамо судбу и све што нас чека,

Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи —
Бог је слободу дао за човјека.”


„Сву муку твоју, напор црна роба

појешће силни при гозби и пиру,
а теби само, ко псу у синџиру,
бациће мрве... О, срам и грдоба!”


„И кобна мисо морит ме стаде:

што моја ниси и што смирај дана
не носи мени звијезде, но јаде?”


„Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те,

И све те гледам кроз сузу што лије,
Гдје береш слатке, распукле гранате.”