Onore de Balzak
Изглед
Onore de Balzak (Tur, 20. maj 1799 - Pariz, 17. avgust 1850) je francuski romanopisac koji se smatra začetnikom realizma.
- "Ako čovek zaroni do dna naslade, izneće odande više šljunka nego bisera."
- "Arhitekti svoje greške pokrivaju mermerom, lekari zemljom, a žene dekolteom."
- "Bračna veza je visoka škola altruizma."
- "Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire - protiv navike."
- "Čovek nerado postaje prijatelj neke žene, ako već može da joj bude ljubavnik."
- "Dobar brak bi bio između slepe žene i gluvog muškarca."
- "Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline."
- "Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem pre nego druge zločine."
- "Ko bi mogao odrediti granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol još slast."
- "Ko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom."
- "Ko traži odlikovanje, nije ga zaslužio, a ko ga je zaslužio, njemu nije potrebno."
- "Lopov počinje time što predstavlja da laž naliči na istinu, a završava time što istina naliči na laž."
- "Ljubav je jedna strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost."
- "Ljubav je kao rat: započinješ kada želiš, a boj napuštaš kada iznemogneš!"
- "Ljubav je poezija čula."
- "Ljubav radije umre nego da životari."
- "Ljubavnik ima sve vrline i sve mane koje mužu nedostaju"
- "Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikad nismo ni tako sretni ni tako nesretni kako se to govori."
- "Misao nije ovisna o našoj volji."
- "Mladost imamo da bi činili gluposti, a starost da bi za tim glupostima žalili!"
- "Muža će najbolje osvetiti ženin ljubavnik."
- "Nevaljalci su veliki junaci u ljubavi."
- "Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo."
- "Ništa nije tako u stanju da ražalosti ženu kao povređena sujeta: nikad još nisam video loše obučenu ženu da je ljubazna i raspoložena."
- "Prva ljubav jedne žene je nešto dragoceno. Kasnija ljubakanja imaju nečeg iskonskog."
- "Raskoš u osećanjima, to je poezija siromaha; bez tog bogatstva šta bi ljubav bila za njih"?
- "Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje."
- "Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama."
- "Slava je sunce mrtvih"
- "Starac je čovek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu."
- "Tvrdičenje počinje onde gde prestaje sirotinja."
- "U životu su najgore one parnice koje vodimo sami sa sobom."
- "Vi, koji ste po pravu svakoga Rafaela i svakoga Pita već bili veliki pesnik u dobu kad su ljudi još tako mali, vi ste se, kao Šatobrijan, kao svi istinski talenti, borili protiv zavidljivaca koji hvataju busiju iza stubaca u novinama ili se kriju u novinskom podzemlju. I zato želim da vaše pobedonosno ime doprinese pobedi ovog dela koje vam posvećujem, i koje bi, prema mišljenju izvesnih ličnosti, bilo čin smelosti isto toliko koliko i pripovetka puna istine. Zar ne bi i novinari, kao markizi, finansijeri, lekari i državni tužioci, pripadali i Molijeru i njegovom pozorištu? Zašto bi onda LJUDSKA KOMEDIJA, koja castigat ridendo mores, obišla jednu silu, kad pariska štampa ne obilazi nijednu od njih? Sretan sam, gospodine, što mogu da se nazovem Vaš iskreni poštovalac i prijatelj, de Balzak." (O Viktoru Igou)
- "Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male."
- "Zapamtite: od svih rana, neizlečive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje."
- "Žena je kraljica svieta i ropkinja želja."
- "Žena je muškarcu ono, što on iz nje učini."
- "Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo."
- "Žene su uvek iskrene čak i onda kad su licemerne jer se povode za nekim prirodnim osećajem."
- "Život muškarca je slava, život žene - ljubav."
Drugi o Balzaku
[уреди]- Viktor Igo
- "Sve njegove knjige čine samo jednu knjigu, knjigu živu, sjajnu, duboku, gde vidimo kako se kreće i komeša uznemirena, usplahirena, onakva kakva jeste, cela naša savremena civilizacija; knjiga čudesna, kojoj je pesnik dao naziv komedije, a koju je mogao nazvati i istorijom, koja obuhvata sve oblike i sve stilove; knjiga koja je posmatranje i koja je maštanje; iz koje se preliva istinitost, prisnost, obazrivost, sitničarstvo, ono što je materijalno, a koja dopušta da se kroz sve naglo i široko pocepane stvarnosti ugleda najmračniji i najtragičniji ideal... Ona se hvata u koštac sa modernim društvom. Svakome otima pošteno, jednima iluziju, drugima nadu, ovima uzvik bola, onima masku. Ona pretresa život, raščlanjava strast; ona rije i ispituje dušu, srce, utrobu, mozak, bezdan koji svako ima u sebi... Takvo je djelo koje nam je on ostavio, djelo uzvišeno i snažno, čvrsto granitno postolje, monument! Delo sa čije visine blista njegovo ime." - (Iz govora nad Balzakovim grobom)