Пређи на садржај

Љубав

Извор: Викицитат

Љубав је стање релативно јаке емотивне наклоности према некоме или нечему.

Цитати

[уреди]
  • Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
  • Јер истинска љубав за ријечи не зна;
    она само пламти, силна, неопрезна,
    нити мари, драга, да стихове пише!
  • Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност.
  • Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него други, него зато што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи.
  • Пламен љубве светиње је дар,
    Из љубави цио свијет поста,
    Љубвом трептећ посред неба оста.
  • Љубав се вози на ватрени коли.
    Јурећи кроз свет по највише воли
    Палити срца млађаних створења.
  • Некʼ се мржња у понор стровали
    Јер је она опако оруђе,
    Жарка љубав нека се распали
    И у брацка срца нека уђе.
    Раздор клета нек се избјегава:
    Само слога Србина спасава.
  • Љубимо се! У љубави
    Прониче нам среће цвʼјет,
    Љепше нам се небо плави —
    С њега бјежи облак клет.
  • Све је остало мртво, само је женина љубав жива. Где нема таке љубави — онде нема ни живота за човека, он је просјак и тужни су његови дани.

Неуврштено (Потребан извор)

[уреди]

„Гледам како се сва лепота света, по некој чудној алхемији љубави, претвара у жалост за тобом. (Иво Андрић)”


„Као што би мајка ризиковала свој живот да заштити своје дете, своје једино дете, исто тако треба неговати безгранично срце љубави за сва бића. (Буда)”


„Послије вјеровања у Бога највредније дјело је испољавати љубав према људима.[1]


„У љубави ми смо песници, у браку смо филозофи.”


Извори

[уреди]