Оноре де Балзак

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу

Оноре де Балзак (Тур, 20. мај 1799 - Париз, 17. август 1850) је француски романописац који се сматра зачетником реализма.

  • "Ако човек зарони до дна насладе, изнеће оданде више шљунка него бисера."
  • "Архитекти своје грешке покривају мермером, лекари земљом, а жене деколтеом."
  • "Брачна веза је висока школа алтруизма."
  • "Брак се мора непрестано борити против немани која све прождире - против навике."
  • "Човек нерадо постаје пријатељ неке жене, ако већ може да јој буде љубавник."
  • "Добар брак би био између слепе жене и глувог мушкарца."
  • "Кад нас љубе, жене нам опраштају све, чак и наше злочине. А кад нас не љубе, не опраштају нам ништа. Чак ни наше врлине."
  • "Када бисмо знали страхоту и тежину лажи, прогонили бисмо је огњем пре него друге злочине."
  • "Ко би могао одредити границе где сласт прелази у бол, а где је бол још сласт."
  • "Ко може управљати једном женом, може управљати и једним народом."
  • "Ко тражи одликовање, није га заслужио, а ко га је заслужио, њему није потребно."
  • "Лопов почиње тиме што представља да лаж наличи на истину, а завршава тиме што истина наличи на лаж."
  • "Љубав је једна страст која не признаје ни прошлост ни будућност."
  • "Љубав је као рат: започињеш када желиш, а бој напушташ када изнемогнеш!"
  • "Љубав је поезија чула."
  • "Љубав радије умре него да животари."
  • "Љубавник има све врлине и све мане које мужу недостају"
  • "Људи једнако преувеличавају и срећу и несрећу: никад нисмо ни тако сретни ни тако несретни како се то говори."
  • "Мисао није овисна о нашој вољи."
  • "Младост имамо да би чинили глупости, а старост да би за тим глупостима жалили!"
  • "Мужа ће најбоље осветити женин љубавник."
  • "Неваљалци су велики јунаци у љубави."
  • "Незахвални смо можда само зато што нисмо у могућности да се одужимо."
  • "Ништа није тако у стању да ражалости жену као повређена сујета: никад још нисам видео лоше обучену жену да је љубазна и расположена."
  • "Прва љубав једне жене је нешто драгоцено. Каснија љубакања имају нечег исконског."
  • "Раскош у осећањима, то је поезија сиромаха; без тог богатства шта би љубав била за њих"?
  • "Ружноћа над лепотом има ту предност што лепота пролази, а ружноћа остаје."
  • "Слава је отров који треба узимати у малим дозама."
  • "Слава је сунце мртвих"
  • "Старац је човек који је завршио свој ручак и гледа друге како једу."
  • "Тврдичење почиње онде где престаје сиротиња."
  • "У животу су најгоре оне парнице које водимо сами са собом."
  • "Ви, који сте по праву свакога Рафаела и свакога Пита већ били велики песник у добу кад су људи још тако мали, ви сте се, као Шатобријан, као сви истински таленти, борили против завидљиваца који хватају бусију иза стубаца у новинама или се крију у новинском подземљу. I зато желим да ваше победоносно име допринесе победи овог дела које вам посвећујем, и које би, према мишљењу извесних личности, било чин смелости исто толико колико и приповетка пуна истине. Зар не би и новинари, као маркизи, финансијери, лекари и државни тужиоци, припадали и Молијеру и његовом позоришту? Зашто би онда ЉУДСКА КОМЕДИЈА, која цастигат ридендо морес, обишла једну силу, кад париска штампа не обилази ниједну од њих? Сретан сам, господине, што могу да се назовем Ваш искрени поштовалац и пријатељ, де Балзак." (О Виктору Игоу)
  • "Закони су паучина кроз коју пролазе велике мухе, а у коју се хватају мале."
  • "Запамтите: од свих рана, неизлечиве су само оне које задаје језик, поглед, подсмијех и презрење."
  • "Жена је краљица свиета и ропкиња жеља."
  • "Жена је мушкарцу оно, што он из ње учини."
  • "Жене мисле као краљеви, да им све дугујемо."
  • "Жене су увек искрене чак и онда кад су лицемерне јер се поводе за неким природним осећајем."
  • "Живот мушкарца је слава, живот жене - љубав."

Други о Балзаку[уреди]

  • Вицтор Хуго
    • "Све његове књиге чине само једну књигу, књигу живу, сјајну, дубоку, где видимо како се креће и комеша узнемирена, усплахирена, онаква каква јесте, цела наша савремена цивилизација; књига чудесна, којој је песник дао назив комедије, а коју је могао назвати и историјом, која обухвата све облике и све стилове; књига која је посматрање и која је маштање; из које се прелива истинитост, присност, обазривост, ситничарство, оно што је материјално, а која допушта да се кроз све нагло и широко поцепане стварности угледа најмрачнији и најтрагичнији идеал... Она се хвата у коштац са модерним друштвом. Свакоме отима поштено, једнима илузију, другима наду, овима узвик бола, онима маску. Она претреса живот, рашчлањава страст; она рије и испитује душу, срце, утробу, мозак, бездан који свако има у себи... Такво је дјело које нам је он оставио, дјело узвишено и снажно, чврсто гранитно постоље, монумент! Дело са чије висине блиста његово име." - (Из говора над Балзаковим гробом)

Дјела[уреди]

Извор[уреди]

Изреке и цитати

Wикипедиа:ср
Википедија има чланак под именом: