Пређи на садржај

Софија Шол

Извор: Викицитат
Софија Шол

Софија (Софи) Магдалена Шол (9. мај 1921 — 22. фебруар 1943) је била члан тајног удружења Бела ружа које се ненасилним средствима борило против национал-социјалистичког режима у Немачкој у време Другог светског рата.

Цитати[уреди]

„Неко је, ипак, морао да почне. У оно што смо написали и рекли верују и многи други. Они се једноставно не усуђују да се изразе као ми.”


„Ја сам, као и раније, мишљења да сам учинила најбоље што сам могла за своју нацију. Стога не жалим због свог понашања и сносићу последице које произилазе из мог понашања.”


„Једини лек за неплодно срце је молитва, ма колико јадна и неадекватна.”


„То што је толико ствари у сукобу не значи да и ми сами треба да будемо подељени. Ипак, изнова и изнова се чује да, пошто смо стављени у конфликтни свет, морамо да му се прилагодимо. Чудно, ову потпуно нехришћанску идеју најчешће заступају такозвани хришћани, од свих људи. Како можемо очекивати да ће праведност победити када једва да постоји неко ко ће се неподељено предати праведном циљу?”


„Има ли и данас људи који се никада не уморе од тога да све своје размишљање и сву своју енергију, једнодушно усмере ка једном циљу?”


„Знам да су живот врата у вечност, а ипак се моје срце тако често губи у ситним стрепњама. Заборавља сјајан пут кући који је пред њим.”


„Тако диван сунчан дан, и морам да идем. Али колико их ових дана мора погинути на бојном пољу, колико младих, перспективних живота... Какве везе има моја смрт ако се нашим делима хиљаде упозоравају и упозоравају. Међу студентским друштвом сигурно ће доћи до побуне.”


„Многи људи мисле да је смак света близу. Многи ужасни знаци могли би да наведу човека да верује у то. Али зар ова мисао није другостепена? Јер зар не мора сваки човек, у које год време да живи, бити спреман да се појави пред Богом? Да ли знам да ли ћу и даље живети сутра? Бомба може да нас уништи све вечерас. А шта би било да нестане и земље и звезда? Моја грешка не би била мања. Не могу да разумем како се „побожни“ људи плаше постојања Бога, јер се људи покривају стидом. Као да апсолутна снага не припада Богу (осећам како све лежи у његовој руци). Треба се плашити само за постојање људи, јер се они удаљују од Њега.”


„Било је наше уверење да је рат за Немачку изгубљен и да је сваки људски живот жртвован за овај изгубљени рат узалудан.”


„Ко не познаје Хајнриха Хајнеа, не познаје немачку књижевност.”


„Ја као особа не желим да имам никакве везе са националсоцијализмом.”


„Устани и бори се за оно у шта верујеш, чак и ако мораш да се бориш сам.”


„Неко је, најзад, морао да почне. Оно што смо написали и говорили, у то су веровали и многи други. Они само нису смели да се изразе као ми.”