Sofija Šol
Sofija (Sofi) Magdalena Šol (9. maj 1921 — 22. februar 1943) je bila član tajnog udruženja Bela ruža koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacional-socijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata.
Citati[uredi]
„Neko je, ipak, morao da počne. U ono što smo napisali i rekli veruju i mnogi drugi. Oni se jednostavno ne usuđuju da se izraze kao mi.”
„Ja sam, kao i ranije, mišljenja da sam učinila najbolje što sam mogla za svoju naciju. Stoga ne žalim zbog svog ponašanja i snosiću posledice koje proizilaze iz mog ponašanja.”
„Jedini lek za neplodno srce je molitva, ma koliko jadna i neadekvatna.”
„To što je toliko stvari u sukobu ne znači da i mi sami treba da budemo podeljeni. Ipak, iznova i iznova se čuje da, pošto smo stavljeni u konfliktni svet, moramo da mu se prilagodimo. Čudno, ovu potpuno nehrišćansku ideju najčešće zastupaju takozvani hrišćani, od svih ljudi. Kako možemo očekivati da će pravednost pobediti kada jedva da postoji neko ko će se nepodeljeno predati pravednom cilju?”
„Ima li i danas ljudi koji se nikada ne umore od toga da sve svoje razmišljanje i svu svoju energiju, jednodušno usmere ka jednom cilju?”
„Znam da su život vrata u večnost, a ipak se moje srce tako često gubi u sitnim strepnjama. Zaboravlja sjajan put kući koji je pred njim.”
„Tako divan sunčan dan, i moram da idem. Ali koliko ih ovih dana mora poginuti na bojnom polju, koliko mladih, perspektivnih života... Kakve veze ima moja smrt ako se našim delima hiljade upozoravaju i upozoravaju. Među studentskim društvom sigurno će doći do pobune.”
„Mnogi ljudi misle da je smak sveta blizu. Mnogi užasni znaci mogli bi da navedu čoveka da veruje u to. Ali zar ova misao nije drugostepena? Jer zar ne mora svaki čovek, u koje god vreme da živi, biti spreman da se pojavi pred Bogom? Da li znam da li ću i dalje živeti sutra? Bomba može da nas uništi sve večeras. A šta bi bilo da nestane i zemlje i zvezda? Moja greška ne bi bila manja. Ne mogu da razumem kako se „pobožni“ ljudi plaše postojanja Boga, jer se ljudi pokrivaju stidom. Kao da apsolutna snaga ne pripada Bogu (osećam kako sve leži u njegovoj ruci). Treba se plašiti samo za postojanje ljudi, jer se oni udaljuju od Njega.”
„Bilo je naše uverenje da je rat za Nemačku izgubljen i da je svaki ljudski život žrtvovan za ovaj izgubljeni rat uzaludan.”
„Ko ne poznaje Hajnriha Hajnea, ne poznaje nemačku književnost.”
„Ja kao osoba ne želim da imam nikakve veze sa nacionalsocijalizmom.”
„Ustani i bori se za ono u šta veruješ, čak i ako moraš da se boriš sam.”
„Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo napisali i govorili, u to su verovali i mnogi drugi. Oni samo nisu smeli da se izraze kao mi.”
