Горски вијенац (у првом издању Горскiй вiенацъ) рефлексивно-херојска је поема у облику народне драме српског песника и владара Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане.
У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!
”
„
Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.
”
„
Страх животу каља образ често.
”
„
Ко на брдо, ак и мало, стоји више види но онај под брдом.
”
„
Очи зборе што им вели срце.
”
„
Тешко земљи куда прође војска.
”
„
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи.
”
„
Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија!
”
„
Самообмана је убитачна и за људе и за народе.
”
„
Што људи хоће, то и време трпи.
”
„
Будале су с очима слепе.
”
„
Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа, иза плача веље појача.
”
„
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
”
„
Без муке се песма не испоја, без муке се сабља не сакова!.
”
„
Јунаштво је цар зла свакога, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
”
„
Вјечна зубља вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи.
”
„
Бог вас клео погани изроди! Што ће турска вјера међу вама?
”
„
Виђесте ли чудо и знамење ка' се двије муње прекрстише?Jедна сину од Кома к Ловћену а друга од Скадра к Острогу,крст од огња жива направише!
Његошев Горски вијенац је најсрпскије дело и с правом се може називати и српском Библијом и својеврсним српским манифестом, у који је велики песник уградио, без остатка, своју Црну Гору, ону која је вековима побеђивала и која ће и даље побеђивати све „тмуше” које се напрежу да је ишчупају из Српства.[1] (Светозар Стијовић)
