Алфред Норт Вајтхед

Извор: Викицитат

Алфред Норт Вајтхед (15. фебруар 1861 — 30. децембар 1947) је био математичар и филозоф, један од најзначајних англоамеричких филозофа 20. века.

Цитати[уреди]

Циљ науке је да тражи најједноставнија објашњења сложених чињеница. Склони смо да упаднемо у грешку мислећи да су чињенице једноставне јер је једноставност циљ наше потраге. Водећи мото у животу сваког природног филозофа треба да буде: „Тражите једноставност и не верујте јој“.”


Цивилизација напредује тако што проширује број важних операција које можемо да изведемо без размишљања о њима.”


„У својој усамљености дух се пита: шта је, у смислу вредности, постизање живота? И не може наћи такву вредност све док не споји своје индивидуалне захтеве са захтевима објективног универзума. Религија је оданост свету.”


„Постоји квалитет живота који увек лежи изван саме чињенице живота; а када квалитет укључимо у чињеницу, још увек се изоставља квалитет квалитета.”


„Исправност ограничења је од суштинског значаја за раст стварности.”


„Размишљамо уопштено, али живимо у детаљима.”


Филозофија је, у једној од својих функција, критичар космологија. Његова функција је да усклади, преобликује и оправда различите интуиције о природи ствари.”


„За анализу очигледног потребан је веома необичан ум.”


„Широм света иу свим временима било је практичних људи, задубљених у 'несводљиве и тврдоглаве чињенице'; у целом свету иу свим временима било је људи филозофског темперамента, који су били заокупљени ткањем општих принципа. Управо овај спој страственог интересовања за детаљне чињенице са једнаком посвећеношћу апстрактном уопштавању чини новину нашег садашњег друштва.”


„Све више постаје евидентно да оно што Запад може најлакше дати Истоку јесте његова наука и његов научни поглед.”


Религија је визија нечега што стоји иза, иза и унутар пролазног тока непосредних ствари; нешто што је стварно, а ипак чека да се оствари; нешто што је далека могућност, а ипак највећа од садашњих чињеница; нешто што даје смисао свему што пролази, а ипак измиче стрепњи...”


„У целом свету иу свим временима било је практичних људи, задубљених у 'несводљиве и тврдоглаве чињенице': свуда у свету иу свим временима било је људи филозофског темперамента, који су били заокупљени ткањем општих принципа.”


Суштина образовања је да оно буде религиозно.”


„То знање које додаје величину карактеру је знање којим се рукује тако да трансформише сваку фазу непосредног искуства.”


„У свакој филозофској теорији постоји крајњи крај који је актуелан на основу својих случајности.”


Свест је само последњи и највећи од таквих елемената којим селективни карактер појединца замагљује спољашњи тоталитет из којег потиче и који оличава.”


„Главна опасност за филозофију је ускост у избору доказа.”


„У неизбежном току, постоји нешто што остаје; у огромној постојаности, постоји елемент који бежи у флуктуацију.”


Уметност прогреса је очување реда усред промена и очување промена усред реда.”


„Живот је офанзива, усмерена против механизма Универзума који се понавља.”


Интелигенција је брзина схватања за разлику од способности, која је способност да се мудро поступи на ствари које су ухваћене.”


„Уметност је наметање узора искуству, а наше естетско уживање у препознавању обрасца.”


„Филозоф импозантног стаса не размишља у вакууму. Чак и његове најапстрактније идеје донекле су условљене оним што се зна или не зна у времену у којем живи.”