Pređi na sadržaj

Alfred Nort Vajthed

Izvor: Викицитат

Alfred Nort Vajthed (15. februar 1861 — 30. decembar 1947) je bio matematičar i filozof, jedan od najznačajnih angloameričkih filozofa 20. veka.

Citati

[uredi]

Cilj nauke je da traži najjednostavnija objašnjenja složenih činjenica. Skloni smo da upadnemo u grešku misleći da su činjenice jednostavne jer je jednostavnost cilj naše potrage. Vodeći moto u životu svakog prirodnog filozofa treba da bude: „Tražite jednostavnost i ne verujte joj“.”


Civilizacija napreduje tako što proširuje broj važnih operacija koje možemo da izvedemo bez razmišljanja o njima.”


„U svojoj usamljenosti duh se pita: šta je, u smislu vrednosti, postizanje života? I ne može naći takvu vrednost sve dok ne spoji svoje individualne zahteve sa zahtevima objektivnog univerzuma. Religija je odanost svetu.”


„Postoji kvalitet života koji uvek leži izvan same činjenice života; a kada kvalitet uključimo u činjenicu, još uvek se izostavlja kvalitet kvaliteta.”


„Ispravnost ograničenja je od suštinskog značaja za rast stvarnosti.”


„Razmišljamo uopšteno, ali živimo u detaljima.”


Filozofija je, u jednoj od svojih funkcija, kritičar kosmologija. Njegova funkcija je da uskladi, preoblikuje i opravda različite intuicije o prirodi stvari.”


„Za analizu očiglednog potreban je veoma neobičan um.”


„Širom sveta iu svim vremenima bilo je praktičnih ljudi, zadubljenih u 'nesvodljive i tvrdoglave činjenice'; u celom svetu iu svim vremenima bilo je ljudi filozofskog temperamenta, koji su bili zaokupljeni tkanjem opštih principa. Upravo ovaj spoj strastvenog interesovanja za detaljne činjenice sa jednakom posvećenošću apstraktnom uopštavanju čini novinu našeg sadašnjeg društva.”


„Sve više postaje evidentno da ono što Zapad može najlakše dati Istoku jeste njegova nauka i njegov naučni pogled.”


Religija je vizija nečega što stoji iza, iza i unutar prolaznog toka neposrednih stvari; nešto što je stvarno, a ipak čeka da se ostvari; nešto što je daleka mogućnost, a ipak najveća od sadašnjih činjenica; nešto što daje smisao svemu što prolazi, a ipak izmiče strepnji...”


„U celom svetu iu svim vremenima bilo je praktičnih ljudi, zadubljenih u 'nesvodljive i tvrdoglave činjenice': svuda u svetu iu svim vremenima bilo je ljudi filozofskog temperamenta, koji su bili zaokupljeni tkanjem opštih principa.”


Suština obrazovanja je da ono bude religiozno.”


„To znanje koje dodaje veličinu karakteru je znanje kojim se rukuje tako da transformiše svaku fazu neposrednog iskustva.”


„U svakoj filozofskoj teoriji postoji krajnji kraj koji je aktuelan na osnovu svojih slučajnosti.”


Svest je samo poslednji i najveći od takvih elemenata kojim selektivni karakter pojedinca zamagljuje spoljašnji totalitet iz kojeg potiče i koji oličava.”


„Glavna opasnost za filozofiju je uskost u izboru dokaza.”


„U neizbežnom toku, postoji nešto što ostaje; u ogromnoj postojanosti, postoji element koji beži u fluktuaciju.”


Umetnost progresa je očuvanje reda usred promena i očuvanje promena usred reda.”


„Život je ofanziva, usmerena protiv mehanizma Univerzuma koji se ponavlja.”


Inteligencija je brzina shvatanja za razliku od sposobnosti, koja je sposobnost da se mudro postupi na stvari koje su uhvaćene.”


„Umetnost je nametanje uzora iskustvu, a naše estetsko uživanje u prepoznavanju obrasca.”


„Filozof impozantnog stasa ne razmišlja u vakuumu. Čak i njegove najapstraktnije ideje donekle su uslovljene onim što se zna ili ne zna u vremenu u kojem živi.”