Југослав Ћосић

Југослав Ћосић (1960) јесте српски новинар.

Цитати

„Што се тиче медија, Србија је данас близу моје замишљене тачке крајњег пропадања. Неким важним одлукама ДС је дубоко понизила све професионалне медије и новинаре у земљи. [...] Једна од таквих одлука, била је да на челу РТС-а задржи [...] човека који је био медијска бејзбол палица у политичкој ликвидацији њеног бившег председника, а притом је, лета претходног у јулском животу, био министар и Нигар-калфа Мирјане Марковић. А у каснијој реинкарнацији исто то само у кабинету Војислава Коштунице.”

„Демократе су изгубиле власт, јер су интелектуалцима и великом [...] делу грађана ове земље [...], који се не сналазе у хаосу и непоштењу, не поткупљују са лакоћом општинске чиновнике, судије, тужиоце, лекаре и професоре своје деце [...], већ живе само од своје памети и рада, својом себичношћу и политиком индиректно поручиле да су за њих нису важни. Последње политичке промене у земљи [...] донеле су овај пут, као плима, приличан талог и муљ који има намеру да потопи све око себе.”

„Главни уредник "Информера" [...] суди медијима у Србији, пљује по телевизији Б92 [...], а при том је покушао да украде име "Инсајдер" за своју псеудо-новину. [...] Ради се о човеку који је пред убиство Зорана Ђинђића телефоном преговарао [...] са Душаном Спасојевићем Шиптаром о томе колико ће га овај платити за сваки текст који напише и објави против Ђинђића. [...] О томе како лако мења газде можда треба да размисле његови данашњи послодавци.”

„У Аустралији међу пријатељима нема позајмљивања пара кад је тешко, за то тамо служе банке. Свако плаћа своје пиће. Комшије се углавном не познају, а на Балкану је добар комшија закон: залива вам цвеће док сте на одмору, пали светла по стану због лопова.”

„Аустралијанци свуда стоје у реду, чак и кад су сами. Не трубе на семафору и не паркирају по тротоару, што ме је у почетку излуђивало. Љубазни су сваког дана, а не само петком после подне. Жене не штити само закон, штите их и мушкарци. Зими често ходају боси, а ми се плашимо и промаје.”

„Чуде нам се и због надзиђивања зграда, количине пара коју трошимо на гардеробу, због броја пушача и телевизија, што таксисти зарађују више од лекара и професора. Чуде се јер баке и деке чувају унуке, а родитељи помажу децу и након тридесете...”