Ђерђ Лукач
Ђерђ Лукач (13. април 1885 — 4. јун 1971) је био мађарски хегелијански и марксистички филозоф и књижевни критичар.
Цитати
[уреди]„Идеолошка историја буржоазије од најраније фазе није била ништа друго до очајнички отпор сваком увиду у праву природу друштва које је створила.”
„Поштоваоцима 'прочишћеног' Ничеа било је тешко да уједине његово санкционисање варварства са често суптилном и ретко културолошком критиком. Али ову дихотомију можемо лако решити. На првом месту, спој ултра-префињености и бруталности ни у ком случају није био лични хир који је захтевао психолошко разјашњење, већ универзални, психичко-морални знак разликовања империјалистичке декаденције.”
„Без праве опште теорије друштва и његовог кретања, нико не иде даље од стаљинизма. Стаљин је био велики тактичар...али Стаљин на жалост, није био марксиста... Суштина стаљинизма лежи у постављању тактике пре стратегије, праксе пре теорије... Стаљинистичка бирократија је огромно зло. Друштво се гуши у њему. Све постаје нестварно, номиналистички. Људи не виде дизајн, нема стратешких циљева, нема кретања... Тако Лукач закључује: Мора се научити да се споје велике одлуке популарне политичке моћи са личним потребама, оним од сваког појединца.”
„Православни марксизам, дакле, не значи некритичко прихватање резултата Марксових истрага. То није „веровање" у ову или ону тврдњу, ни егзегеза о „светој" књизи. Напротив, православље се односи искључиво на поступак. То је научно уверење да је дијалектички материјализам пут ка истини и да његови поступци могу бити развијени, проширени и продубљени само на линији својих проналазача.”
„Из тог разлога је задатак православног марксизма, његова победа над ревизионизмом и утопизмом никада не може значити пораз, једном за свагда, лажних тенденција. То је увек обновљива борба против подмуклих ефеката буржоаске идеологије на мисли пролетаријата. Православни марксизам није чувар традиције, већ је то вечно будан пророк проглашењу односа између задатака у непосредној садашњости и целовитости историјског процеса.”
