Peter Handke
Peter Handke (6. decembar 1942) je austrijski književnik i aktivista, nemačko-slovenačkog porekla.
Citati[uredi]
„Moj način razmišljanja je često toliko pogrešan, tako neodrživ, jer mislim kao da razgovaram sa nekim drugim.”
„Svako treba da čita Ivu Andrića. On je veliki pisac, veći od Tomasa Mana, jer njegovo pripovedanje diktira pobožnost i umetnički ritam. Tomas Man je samo umetnički ritam.”
„Sve je više knjiga koje se pretvaraju da su knjige.”
„Nikada nisam ništa rekao ni protiv Hrvata ni Muslimana, ali sam ljut na Slovence od 1991.”
„Zahvalnost je ushićenje, a samo primalac zahvalnosti je neprekidni oblik - samo zahvalnost omogućava da se vidi beli svet.”
„Više nisam bio površan – prestao sam da razmišljam.”
„Šta je uopšte normalan život? Verovatno, putovanje autobusom a da vas pri tome niko ne zasipa kamenicama zato što je na njemu ćirilični natpis. Bilo bi normalno ići na groblje koje nije porušeno već je održavano i sačuvano… Istina je, nažalost, da ovi ljudi ne nalaze grobove, već ruševine i zmijska legla u njima… Ali oni u toj tragediji i dalje nose svoju `normalnost` koju im drugi uskraćuju, nose u sebi sva ljudska osećanja, poneko još ima želju da se ponekad nasmeje… Njihov život je pretvoren u beskrajnu noć, ali oni u njoj i dalje postoje bez obzira na to što zora možda neće svanuti. To je moja epopeja našeg vremena, slika i prilika sveta u kome živimo, a ovi ljudi su najveći tragičari i junaci današnjice.”
„Posle NATO napada planeta se sada zove Jugoslavija. Jerusalim, Jerihon, London, Pariz i naravno Berlin i Vašington biće deo Jugoslavije… Svima nama koji nismo postali Marsovci, Jugoslavija je naša otadžbina.”
„Sada bih prvi put voleo da živim 90 godina. Da živim i da zapišem sve šta se dešava Srbima. Srbi su novi Jevreji nad kojima se obavljaju novi Holokaust i želeo bih da i oni kao Jevreji, i ja sa njima, zapišu svaku reč, svaki proglas koji objavljuju mediji novog nacizma. Kao i Hitler, i NATO je zaljubljen u vlastitu smrt.”
„Život koji se ovde odvija ne možemo da živimo u Parizu. Beograd je čudesno neujednačen. Bio sam ovde desetak puta i tek počinjem da ga otkrivam, počinjem da osećam njegovu geografiju, topografiju, geologiju. Ovde možemo da lutamo a da se ne izgubimo. Spustio sam se niz Dorćol do Dunava. Usred jutra se čula tehno muzika, video sam ljudi koji igraju u praznom prostoru. Ne znam da li je to lepo, ali je posebno.”
„Srbi su zatvorenici zapadnog sveta. Srbe je uhapsio svet koji nema vrednosti. To je nepravda.”
„U Srbiji me svi vole, a niko ne čita ono što sam napisao.”
„Mars napada, a Srbija, Crna Gora i Republika Srpska su otadžbina svih nas koji nismo postali Marsovci ili koljači.”
„Ponekad bih voleo da sam pravoslavni monah koji se bori za srpsko Kosovo.”
„Srbi su tragičan narod. Ali ja volim tragične narode.”
„Ništa nisam propatio zbog zalaganja za Srbiju, uvek sam bio obogaćen. Nisam nikakva žrtva, srpski narod je žrtva.”
„Napisao sam svoj ep o ljudskosti, a za to nema boljih junaka od Srba. To što su moji junaci stradalnici koje svet uporno ne želi da vidi, za mene nije važno.”
