Miloš Obilić
Miloš Obilić (takođe i Miloš Kobilić u nekim izvorima) je legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, koji se često spominje i u srpskoj epskoj poeziji, u kojoj je opevan kao narodni heroj.
Citati
[uredi]| „ | Sjutra jeste lijep Vidov danak, Viđećemo u polju Kosovu Ko je vjera, ko li je nevjera! A tako mi Boga velikoga, Ja ću otićʼ sjutra u Kosovo I zaklaću turskog car-Murata, I staću mu nogom pod grʼoce… (Kneževa večera, narodna pesma) |
” |
O Obiliću
[uredi]„Oh, Kobiliću, nisu svi mislili da ćeš se osvetiti svom nezadovoljnom gospodaru i svom ljubomorni na njihovu nesreću i da biste ih predali neprijatelju u naručje? Ali osvetili ste se na hrišćanski način i zlo pretvorili u dobro. Dao si život svojim klevetnicima i spasio je svoju zemlju od neprijateljeve ruke. (Benedikt Kuripečič)”
| „ | O Miloše, ko ti ne zavidi Ti si žertva blagorodnog čuvstva, voinstveni genij svemogući, grom stravični te krune razdraba! Veličastvo viteške ti duše nadmašuje besmrtne podvige divne Sparte i velikog Rima; sva viteštva njina blistatelna tvoja gorda mišca pomračuje. Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište? Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. (Gorski vijenac, Njegoš) |
” |
| „ | Obiliću, zmaju ognjeviti, ko te gleda bliješte mu oči svagda će te svetkovat junaci. (Gorski vijenac, Njegoš) |
” |
| „ | Naš je Obilić heroj oslobodilac, dakle, heroj sveštenog karaktera. (Jovan Dučić) | ” |
„I dogodila se bitka na mestu zvanom Kosovo, što se dogodilo na sledeći način. Među vojnicima koji borili su se u prvim redovima, bio je jedan plemić koji je pred svojim gospodarem bio označen kao nelojalan. Da bi pokazao svoju odanost ali i hrabrost, ovaj je pronašao je pogodno vreme i sam pojurio prema velikom vođi kao da je dezerter, i oni su mu otvorili put. I kad je bio blizu, odmah je pojurio prema napred i zario je mač u tog užasnog vladara, a onda je i sam pao tamo pred njihove ruke. (Konstantin Filozof)”
