Pređi na sadržaj

Kurt Vonegut

Izvor: Викицитат
Kurt Vonegut (1972)

Kurt Vonegut Mlađi (11. novembar 1922 — 11. april 2007) bio je američki pisac poznat po romanima u kojima je kombinovao satiru, crni humor i naučnu fantastiku.

Citati[uredi]

„Verujem da su čitanje i pisanje najhranljiviji oblici meditacije koje je neko do sada pronašao. Čitajući spise najzanimljivijih umova u istoriji, mi meditiramo svojim i njihovim umom. Ovo je za mene čudo.”


„Svaki sat koji prolazi približava Sunčev sistem četrdeset tri hiljade milja globularnom jatu M13 u Herkulesu — a ipak ima nekih nesklada koji insistiraju da ne postoji takva stvar kao napredak.”


„Ponekad sam se pitao kakva je korist od bilo koje umetnosti. Najbolja stvar koju sam mogao da smislim je ono što ja zovem kanarinac u teoriji umetnosti rudnika uglja...”


„Srednja škola je bliža srži američkog iskustva nego bilo šta drugo čega se mogu sjetiti.”


„Jednostavno nikad nisam odučio niže građansko obrazovanje. I dalje verujem u to.”


„Učili su me da je ljudski mozak kruna dosadašnje evolucije, ali mislim da je to veoma loša šema za preživljavanje.”


„Pronađite temu do koje vam je stalo.”


„Pričanje viceva je sama po sebi umetnost i uvek se uzdiže iz neke emocionalne pretnje. Najbolji vicevi su opasni, i opasni zato što su na neki način istiniti.”


„Osećam da evoluciju kontroliše neka vrsta božanskog inženjera. … Zato imamo žirafe i nilske konje i pljeskanje.”


„Mislim da ne bi bilo mnogo šale, da nema stalne frustracije i straha...”


„Želim da ostanem što bliže ivici bez prelaska. Na ivici vidite sve vrste stvari koje ne možete da vidite iz centra.”


„Ako možeš da uradiš bilo šta napola, ti si jednooki čovek u carstvu slepih.”


„Svrha ljudskog života, bez obzira ko ga kontroliše, jeste da voli onoga ko je u blizini da bi bio voljen.”


„Trijumf bilo čega je stvar organizacije. Ako postoje takve stvari kao što su anđeli, nadam se da su organizovane po uzoru na mafiju.”


„Mi smo ono što se pretvaramo da jesmo, pa moramo da pazimo šta se pretvaramo da jesmo.”


„Kažite šta hoćete o slatkom čudu neupitne vere, ja smatram sposobnost za to zastrašujućom i apsolutno podlom.”


„Ne mogu da razmišljam o granicama. Te zamišljene linije su mi nestvarne kao vilenjaci i piksi. Ne mogu da verujem da oni označavaju kraj ili početak bilo čega što se stvarno tiče ljudske duše. Vrline i poroci, zadovoljstva i boli prelaze granice po volji.”


„Karas ignoriše nacionalne, institucionalne, profesionalne, porodične i klasne granice. Slobodnog je oblika kao ameba.”


„Vi ste jedini dovoljno ludi da agonizirate nad vremenom i daljinom bez ograničenja, nad misterijama koje nikada neće umrijeti, zbog činjenice da upravo sada odlučujemo da li će svemirsko putovanje u narednih milijardu godina ili tako nešto biti raj ili pakao.”


„Svi trenuci, prošli, sadašnji i budući, uvek su postojali, uvek će postojati.”


„Možda je Bog dozvolio da se svako ko je ikada živeo ponovo rodi - da on ili ona mogu da vide kako se to završava.”


„Niko nije ljut. Svi smo previše zauzeti igranjem šaflborda.”


„Ne mogu više da živim bez kulture.”


„Doći ću do trenutka u mom nazadnom putovanju kada je jedanaesti novembar, slučajno moj rođendan, bio sveti dan koji se zove Dan primirja.”


„Razgovarao sam sa starcima koji su tog minuta bili na ratištima. Rekli su mi na ovaj ili onaj način da je iznenadna tišina bila Glas Božiji. Tako da još uvek imamo među nama neke ljude koji se sećaju kada je Bog jasno govorio čovečanstvu.”


„Koja je svrha života?”


„Naša svest je sve što je živo i možda sveto u bilo kome od nas. Sve ostalo kod nas je mrtva mašinerija.”


„Ljudska bića će biti srećnija – ne kada izleče rak ili stignu na Mars, ili eliminišu rasne predrasude ili isprazne jezero Eri – već kada pronađu načine da ponovo nasele primitivne zajednice. To je moja utopija.”


„Nekada sam mislio da će nas nauka spasiti, a nauka je svakako pokušala. Ali ne možemo da izdržimo još strašne eksplozije, bilo za ili protiv demokratije.”


„Voleo bih da ljudi za koje se konvencionalno pretpostavlja da se vole, kada se svađaju, kažu jedni drugima: „Molim vas — malo manje ljubavi, a malo više uobičajene pristojnosti“.”


Istorija je samo lista iznenađenja. … To nas samo može pripremiti da se ponovo iznenadimo. Molim vas zapišite to.”


„I dalje verujem da se mir, obilje i sreća mogu na neki način postići. Ja sam budala.”


„Najodvažnije je stvoriti stabilne zajednice u kojima se može izlečiti strašna bolest usamljenosti.”


„Vreme je tečno.”


Verovanje je skoro ceo Univerzum, bilo da se zasniva na istini ili ne.”


„Ionako mi je najvažnija poruka raspeća bila koliko neizrecivo okrutna, navodno zdrava ljudska bića mogu biti kada im je naređeno nadređeni autoritet.”


„Samo zato što neki od nas umeju da čitaju i pišu i malo računaju, to ne znači da zaslužujemo da osvojimo Univerzum.”


„Da nije bilo poruke milosrđa i sažaljenja u Isusovoj Besedi na gori, ne bih želeo da budem čovek. Čim bih bio zvečarka.”


„Kada dođe moje vreme da se pridružim horu nevidljivom ili šta već, ne daj Bože, nadam se da će neko reći, „On je sada gore na nebu“. Ko zaista zna? Mogao sam sve ovo da sanjam.”


„Zahvaljujući TV-u i zbog pogodnosti TV-a, možete biti samo jedna od dve vrste ljudskih bića, bilo liberalni ili konzervativni.”


„Pozivam vas da primetite kada ste srećni, i uzviknete ili promrmljate ili pomislite u nekom trenutku: Ako ovo nije lepo, ne znam šta jeste.”


„Ako ikada umrem, ne daj Bože, nadam se da ćeš reći: „Kurt je sada gore na nebu. To je moj omiljeni vic.”


„Praktikujem neorganizovanu religiju. Ja pripadam nesvetom poremećaju. Mi sebe nazivamo „Gospa od neprestanog čuđenja“.”