Pređi na sadržaj

Krštenje

Izvor: Викицитат
Krštenje u ranom hrišćanstvu.

Krštenje se u hrišćanstvu smatra jednom od svetih tajni koje je Isus neposredno ustanovio (Mt. 28,18-19), a apostoli praktikovali (Dela 2,38; 10,48).

Citati

[uredi]

„Svako od nas može reći đavolu: Za razliku od tebe, ja nisam izbačen s neba zbog tvoje gordosti. Posle krštenja postao sam jedno sa Hristom, tako da se morate pokloniti do zemlje preda mnom. (Grigorije Bogoslov)”


„Hristovo vaskrsenje, negacija njegove zemaljske egzistencije, predstavlja se stoga i kao inicijacija u jedan novi, sakralni i duhovni život. Prvi vid te inicijacije predstavlja, zapravo, već sam obred krštenja koji se obavlja još u "ovom životu". Taj sakrament, prema jevanđeljima, provodi najpre Jovan Krstitelj, a zatim (tajno) i sam Isus i njegovi učenici. Svi oni koji se pokrste mogu postati Hristovi sledbenici. Za njih se, na taj način, otvaraju vrata ka potpuno novom životu. Krštenje je, prema tome, njihovo ponovno rađanje. Od njih se stoga zahteva da napuste svoj pređašnji život. (Milan Vukomanović)”


„Uz opomenu apostola da je „jedan Bog, jedna vera, jedno krštenje“ neka se plaše oni koji izmišljaju ideju da je sigurna luka spasenja otvorena za osobe bilo koje religije. (Papa Grgur XVI)”


„Obrežite se GOSPODU, uklonite kožicu sa svoga srca, Judeji i Jerusalimljani, inače će moja srdžba planuti kao oganj i goreti, a nikoga da je ugasi, zbog vaših zlih dela. (Prorok Jeremija)”


„Verujem i objavljujem da duša nije deo Boga, već da je stvorena ni iz čega, i da je bez krštenja podložna istočnom grehu. (Papa Lav IX)”


„Ova dva dela, koja treba da budu potopljena pod vodu i ponovo izvučena, označavaju snagu i delovanje Krštenja, koje nije ništa drugo do umiranje starog Adama, a nakon toga i vaskrsenje novog čoveka. (Martin Luter)”


„Jevreji su oni koji ispovedaju Mojsijev zakon; nisu primili krštenje; i ne veruju u Isusa Hrista. (Papa Pije X)”


„Španci u Meksiku i Peruu su krstili indijsku decu, a zatim im odmah izbijali mozak: na taj način su obezbedili da ova deca odu u raj. (Bertrand Rasel)”