Istina je višeznačan pojam u filozofiji, nauci i svakodnevnom životu. Uobičajeno značenje istine je saglasje sa činjenicama ili stvarnošću. Njena suprotno jeste laž.
Ljudi, verujući u hiljade istina, ne veruju više ni u jednu. (Jovan Dučić)
”
„
Istina Hristova je bila neizmerno šira nego ma koliki okvir i ma kakvo slovo. Nju nisu nametnuli ni ljudi ni svetitelji, nego je ta istina sama sobom krčila put kao najviši zakoni prirode. (Jovan Dučić)
”
„
Vešala, tamnica, kolac i tane… to je od vajkada nagrada istini. (Đura Jakšić)
Za dostignuće istine osobito je važan podvig. Ko ne izvrši podvig, taj neće ni dostići istinu. Kako se ko trudi, tako i dostiže istinu. Zato je podvig osobito važan za dostignuće istine.[1] -Buda
”
„
Ako neki čovek tvrdi: „To je moje uverenje”, a izjava mu je dosledna istini, iz toga još ne sledi jednostran zaključak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda, jer istinu uviđaju samo mudraci, i to svaki pojedinačno, sam za sebe.[2] -Buda
”
„
Uistinu ja se volim šaliti, ali i u šali isključivo govorim istinu.[3] -Muhamed
”
„
Ko god se osramoti zbog istine, bolji je od onog koji dobije čast zbog pogrešnog.[4] -Muhamed
”
„
Svaka se pojedina stvar apsolutno naziva istinitom po njenom odnosu prema umu od koga zavisi. Zato se veštački stvorene stvari nazivaju istinitim po svom odnosu prema našem umu. Naime, ona se kuća naziva istinitom koja postiže sličnost sa oblikom koji je u graditeljevoj zamisli, a govor se naziva istinitim, ukoliko je izraz istinitog saznanja. Na sličan se način istinitima nazivaju prirodne stvari, ukoliko postižu sličnost sa idejama, koje su u božijoj misli. Istinitim se naime naziva kamen, jer postiže prirodu svojstvenu kamenu prema prethodnoj zamisli božijeg uma. Tako je dakle istina prvenstveno u umu, a tek na drugom mestu u stvarima, ukoliko se one izjednačuju s umom kao svojim ishodištem … Istina stvari se sastoji u upoređivanju sa božijim umom.[5] -Toma Akvinski
