Vreme čuda

Vreme čuda je filozofski, satirični i istorijski roman srpskog književnika Borislava Pekića objavljen 1965.

Citati

„Reči imaju dejstvo srazmerno onome ko ih izgovara i onome ko ih sluša.”

„Bog sve može. U njemu su sadržane sve suprotnosti. Da bi uistini bio Bog, mora on jednovremeno biti vidovit i ćorav, gluv i oštrouh, pokretljiv i uzet. Isto tako mora postojati i ne postojati. To su principi na kojima je sastavljena njegova sveobuhvatnost i svemoć, dve ravnopravne ose njegove božanske prirode.”

„Ako je sve, Bog ne može biti samo muškarac nego i žena.”

„Za gubavce nema nade, nema isceljenja, nema povratka. Guba je neizlečiva.”

„Apatija se naročito ogavno ispoljava u potpunom odsustvu lične higijene, koja razvija onaj opak, maligni izgled koji postiže svako zlo koji se ničim do čudom ili čarolijom ne može zaustaviti.”

„Vetar zaboravlja kamilu koju je ubio, ali sve dok ne ugine, kamila pamti oluju zbog koje umire.”

„Šta je ljubav u grešnom svetu do izopačenosti, šta je slava do poniženja, šta čast do beščašća, vrlina do poroka, hrabrost zločin, milosrđe saučesnik propasti. U drugom, očišćenom svetu i Juda će biti drukčiji.”

„Boga nema. Nema i svi su izgledi da ga neće ni biti. Bogu se ne žuri, njega ništa ne boli. Bog nas u presudnom trenutku napušta.”