Visarion Grigorijevič Bjelinski
Visarion Grigorijevič Bjelinski (1811 — 1848) je bio ruski književni kritičar, jedan je od ruskih naprednih demokrata, koji se usprotivio carskoj strahovladi i njenim progonima.
Citati[uredi]
„Čovek je uvek bio i biće najinteresantnija pojava za čoveka.”
„Ko hoće da sudi drugima, sebe podvrgava još strožijoj osudi.”
„Ko je sklon da lako izgubi poštovanje prema drugima, pre svega ne poštuje sebe.”
„Ljubav ima svoje zakone razvoja, svoje godine, kao cveće, kao ljudski život. Ima svoje bujno proleće, svoje toplo leto i, konačno, jesen, koja je za jedne topla, svetla i plodna, a za druge - hladna, trula i jalov.”
„Na ženi je da se uda što pre, a na muškarcu da se trudi da se što duže ne uda.”
„Najgorča istina je bolja od najslađe obmane.”
„Najveća slabost razuma sastoji se u nepoverenju u moć razuma.”
„Od svih kritičara, najveći, najgenijalniji i najnepogrešiviji je vreme.”
„Slabost ljudi je da brkaju svoju ličnost sa istinom; sumnjajući u sopstvene istine, oni često prestaju da veruju u postojanje istine.”
„Smeh je često odličan posrednik u razlikovanju istine od laži.”
„Logično suditi i suditi istinito su dve različite stvari.”
„Svaka krajnost je rođena sestra ograničenja.”
„U rečima bog i religija vidim tamu, mrak, lance i bič.”
„Žena nije ljubavnik, već prijatelj i saputnik u našem životu, i treba da se naviknemo na ideju da ćemo je voleti i kada bude starija, a onda i kad bude starica.”
