Božo Prelević
Božo Prelević (26. avgust 1959) je srpski advokat koji je vršio funkciju ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine u prelaznoj Vladi Milomira Minića.
Citati[uredi]
„Ni u Iranu nije zapaljena ambasada SAD. Nije sada da ja žalim za zgradom kao zgradom, ali dostojanstvo skupu daje veličinu.”
„Potpuno mi je nejasno da neko ko je u tako delikatnoj poziciji, kao što je Miladin Kovačević, pomisli da mu ovako nešto može pomoći u daljem razvoju situacije. Kad bi imao mozga, mogao bi da napravi analogiju i sa nekim haškim beguncima koje su štitili radikali i sa time kako su oni završili.”
„Ono što jedino ne može da bude u aferi "Kofer" to je da niko nije kriv, a za takvu odluku zaslužno je samo reformisano pravosuđe. Ako već optuženi nisu krivi jer nisu primili mito, onda su krivi oni koji su ga dali. Primanje mita je krivično delo, isto kao i davanje. A zbog toga što je tužilaštvo selektivno, ti koji su ga dali nisu optuženi.”
„Da li oni smatraju da je izborno telo ove države stoka ili da svi imamo Alchajmera? Kao da se ne obraćaju normalnim ljudima. Ne razumem tu koncepciju.”
„Fenomen pujdanja sopstvenog lidera da bude faraon, ili gospodar života i smrti, sastoji se u nagovaranju lidera da pogazi demokratske institucije tako što će se samo on pitati i jedini znati šta je dobro za Srbiju, jer je samo u takvom sistemu dobro članstvu koje pokušava da se udomi u državnu administraciju, iako većina za to nema kvalifikacije. Baš tako je „naduvan“ Slobodan Milošević, a kada je završio u Hagu, članstvo se samo preselilo u druge stranke.”
„Rejting Vučića neće ugroziti niti Kori Udovički niti Dušan Vujović, već oni iz njegove stranke koji su jedini koji mu mogu doći glave. [...] I kada Vučić bude u padu, oni će olako naći novog mesiju, od koga isključivo traže privilegije.”
„Mislim da se cela Srbija oseća kao psihoanalitičar koji svakog dana gledaju neke ljude kako se ispovedaju. Svakog meseca je nekakav „državni udar“. I sve je zapaljivo. Mislim da svi građani imaju osećaj da smo svi užasno važni, jer nas napadaju sa svih strana - a ova vlada nas užasno brani. A u toj vladi jedni rade za Amerikance, drugi za Ruse... Pa šta je ovo?”
„Svaka vlast, kad se ustoliči, kritikuje rad suda ako nisu donete osuđujuće presude. A onda se vlast promeni i ti odu u opoziciju. Kada se nađu među okrivljenima, onda pitaju - pa čekaj, pa kako je ovo moguće? Pa eto tako, vi ste napravili ovakvo pravosuđe.”
