Austrougarska
.svg)
Austrougarska je bila država koja je postojala u Evropi između 8. juna 1867. i 31. oktobra 1918. godine.
Citati
[uredi]„...ja ni u grobu ne bih mogao biti miran pri pomisli da sam ma iz kojih razloga mogao dopustiti da Srpski vojni sud za oficire završi i dovrši presudu Austrijskog suda u Sarajevu i da tom prilikom srpskim sudom bude osuđen jedini Srbin musliman koji je bio učesnik u protestu srpskog naroda i omladine u Bosni protivu austrougarske tiranije nad srpskim plemenom. (Dragutin Dimitrijević Apis)”
„Nemačka nije videla nacionalne interese na Balkanu. Ali pokazalo je veliko interesovanje za očuvanje Austrougarske. Zato što se smatralo da krah ove dvojne monarhije krije u sebi opasnost od uništenja celokupne nemačke politike Ota fon Bizmarka. Katolici carstva koji govore nemačkibi tada želeli da se pridruže Nemačkoj, što bi ugrozilo dominaciju protestantske Pruske za koje se Bizmark toliko borio. A raspad Austrijskog carstva lišio bi Nemačku njenog jedinog pouzdanog saveznika. S druge strane, iako je Bizmark želeo da zadrži Austriju, nije imao ni najmanju želju da izazove Rusiju. Nekoliko decenija je vešto gurao tu zagonetku u dalji ugao, ali nije uspeo da je reši. (Henri Kisindžer)”
„Sloveni nisu rođeni da vladaju, nego da budu sluge; tome ih treba naučiti. Sa Srbijom Austrougarska ne može imati drugi odnos nego što je zavisnost manjeg prema većem, kao u planetarnom sistemu . . . Ako njegovo veličanstvo Car Franjo Josip nešto zahteva, onda se srpska vlada mora pokoriti tome zahtevu, a ukoliko to ne učini, onda će Beograd biti bombardovan i okupiran sve dok se ne ispuni volja njegovog veličanstva. Možete biti sigurni da ja stojim iza Vas i da sam spreman da izvučem mač kada god to Vaša akcija zahteva. (Vilhelm II od Nemačke)”
„Ni turske, ni austrougarske, ni fašističke, ni nacističke ulizice nisu mislili za sebe da su izdajnici već da su pametni ljudi koji znaju da je interes naroda da preživi pa makar čučeći uz skute strane vlasti umesto da se rve i ratuje sa jačim od sebe. (Slobodan Milošević)”
„Pa, raspad Austrougarske imperije, ceo problem sa kojim se ovo suočio je verovatno bio jedan od uzroka koji me je naterao da svoje interesovanje sa čiste prirodne nauke prebacim na političke probleme. To je značilo posmatranje kolapsa društva, a posebno, kolapsa intelektualnog društva Beča. Beč je bio, kako ste rekli, i ostao niz decenija jedan od velikih intelektualnih centara sveta. Ništa ne može biti uzbudljivije od Beča 1920-ih i ranih 30-ih. (Fridrih Hajek)”
