Adam Pribićević

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ima ih već i kod nas koji govore kako je bajagi moral, svetinja zadane reči, viteštvo, buržovska izmišljotina. Čuvajmo se ove laži ... Zato neka drugi pljuju na zadanu reč, mi je držimo kao svetinju; neka drugi cepaju što su potpisali, mi ostajemo kod onoga na što smo svoj potpis stavili: neka drugi napadaju mučki, mi idemo na megdan otvoreno, junački; neka se drugi podlo, kao uhode, presvlače u tuđe odelo, mi stupajmo u svojoj odori.

Pribićević, I. Adam, političar (24. decembar 1880 – februar 1957.). Zastupnik integralnog jugoslovenstva, sociolog sela i publicista. Bliski suradnik svoje braće Milana, Svetozara i Valerijana. Do okupacije Kraljevine Jugoslavije, jedan je od najuticajnih intelektualca na političkoj sceni Srba prečana...

Iz štampe od 1920. do 1941.[uredi]

Mnogi školovani ljudi ovde vade odmah Miloša Obrenovića, kao kakvu kebu iza pasa, kad im spomenem da nešto ne valja u današnjoj upravi državom... Svako vreme ima svoje zakone po kojima živi i radi. Današnje vreme ne podnosi batine, pljačke, gluposti i neznanja u državnoj upravi. I zato, ako želimo sebi dobra, ne smemo upirati poglede u Miloševu drenovaču, već u Vilzonovu ili Masarikovu govornicu
Neznalice, površni i plitki ljudi, ili nevaljalci, koji seljake hoće da zavedu bajagi seljačkim firmama, samo da se oni popnu brže gore, mogu pripovedati o seljačkoj državi. Ali Bog nek nas opčuva od toga da večito ostanemo seljačka država! Ne treba nama, dakle, seljačke države, već nam treba zakona koji će olakšati položaj našeg seljaštva... dok se naša zemlja ne razvije ekonomski.
Jer danas nije u opasnosti ni od koga ni hrvatstvo, ni srpstvo, ni slovenstvo, ni pravoslavlje, ni katoliicizam, ni muslimanstvo. Danas je u opasnosti kultura naša, hleb naš telesni i duhovni, napredak naš i blagostanje od upravljača, koji su ne samo pokvareni već i neznalice...
Međutim, nama Slovenima je u krvi da o svemu „vijeće vijećamo“, da se o svemu među se savjetujemo. Nije čudo ošto su onda Karađorđevi ustanici nazvali svoju vladu „sovjetom“. Mi ne podnosimo diktatore, ni da su carske krvi. I zato Hođerine plave košulje (fašiste nose crne, a hitlerovci mrke) i Ljotićev fašizam prosto majmunisanje tuđinaca. Nije to za nas kao ni talijanski „makaroni“ ili nemački „vuršt
Čini nam ovo i malo zadovoljstvo. Vekovima su nas i Nemci i Grci zvali barbarima. Pa ipak smo bolji od njih. Imali smo i mi autoritativni režim, ali nije mu ni na um pala misao da pali ljudske misli.
Treba samo pogledati na prošlost Srbije. Stotinu godina samovoljne i bezakone vladavine proširilo je Srbiju za tri okruga... A samo deset godina ustavne i zakonite vladavine kralja Petra osposobile su Srbiju da državu poveća prostorno i brojno pet puta i privede kraju delo ujedinjenja ne samo Srba, već i sviju austrijskih Hrvata, Srba i Slovenaca.
Najveće zlo našeg današnjeg dana je baš u tome, u toj moralnoj fukaraštini, u tom nemanju ikakva ideala, izim zadovoljenja svojih ličnih potreba. Ova uzetost, plesnivost, ova žabokrečina, koja umrtviše naš javni život, udaviće nas namrtvo, ne izmenimo li što skorije ovo današnje nadničarsko shvatanje službe narodu i državi, - ova gotovanska raspoloženja u redovima inteligencije, ovu čergašku jamu za krađom dana Bogu u besposlici, za gotovanskom lagodom.
A, međutim, u rođenoj nam zemlji, i pored toga našeg besprimjernog herojstva i nesravnjene kulture, tuđinac osvaja poziciju za pozicijom i sprema se da nas pretvori u pravu koloniju, iz koje se izvlači sve što se može, a da se ne ulaže osim što se mora, da se omogući to izvlačenje, kao što se čini u pravim kolonijama, a ne u svojim rođenim. Dok se oko nas sprema u svijetu bura kosmičkih razmjera, u koju bi mogle potonuti i naše zastave i naša kultura, ako ih budemo jedni od drugih čuvali, a ne od protivnika svoje slobode oko sebe.
Nema spasioca, koji može dovesti neki narod u luku sreće i mira, ako narod nije dostojan boljeg života. Mi smo Marka okitili svim vrlinama ljudskim, pa nas ipak nije spasao od ropstva, sramote i trulenja u neznanju i nekulturi. Nema olakog puta (kroz neko čudo ili neko junačko delo) do boljeg života. Ima samo spor ali siguran put rada: na gajenju demokratskog duha i dizanja prosvećenosti u narodu. Pođimo njime, pa ćemo doći i do života, kojim žive u Čehoslovačkoj
Mi smo herojski, junački narod, sve sami unuci Marka, Miloša i drugih slavnih banova, koji su svršavali velika junačka dela za narod spasonosna. A ja tu dolazim sa kilama pšenice, s ređenjem semena na redaču, i ne znam kakvom sve sitnarijom. Traže se kod nas još uvek, krupne reči, moćni, snažni potezi, golema dela, a ne to.
Gde je sav narod u zanosu, tu i slabi postaju jaki. I zato, kad vidite da u narodu nekom ima mnogo slabića, mnogo gotovih da se predadu, mnogo spremnih da ojade druga i suseda za Judin groš, nemojte misliti da je nestalo junaštva. Nestalo je velike vere u neki sveti ideal, u zvezdani put prema suncu i svetlosti, u rumenu zoru novog, boljeg života.
Mogli smo stvoriti od raje suvremeni narod bez Kanta, Getea, Miltona, Bajrona, nadahnjujući se svojom pesmom i predanjem, a ne možemo, nadahnjujući se radinošću i izdržljivošću, visokim nacionalnim moralom naših masa, ostati živi u gotovoj državi i ostvariti narodnog blagostanja bez Rokfelera, Krupova i koga sve ne iz Šajločke sorte. Smeli smo da se isprsimo ispred silnih sultana i careva austrijskih, potvrđujući svoje pravo na život, a danas, abdicirajući na svoje samoodređenje i slobodu, spremni smo da se politički sagnemo i pred političkim Normanima, dolazili nam sa Severa i Zapada.
Srbija i Crna Gora igrale su ulogu Pijemonta u borbi za političko oslobođenje. Hrvatska igra tu ulogu Pijemonta u borbi i radu za socijalno, ekonomsko i kulturno oslobođenje našega sela.
Mi nećemo u svojoj zemlji ni nemačkih 'gaulajtera', ni boljševičkih 'komesara' . ni talijanskih 'guvernera'. Ako nam nešto nije pravo, mi ćemo se postarati da u svojoj slobodnoj zemlji sami sebi pravo učinimo. Pre svega naša država i naša narodna sloboda u okviru slobodnog Balkana. Kogod nam pomogne da u ovom svetskom vrtlogu očuvamo svoju državu i svoju narodnu slobodu, taj je naš brat i prijatelj. A ko ih ugrožava sam ili ma s kim, naš je neprijatelj. Država i narodnost pre svega.
I danas (se) kroz naš seljački svet vodi agitacija o seljačkom raju u SSSR, o zemlji bez gospode, o tom da naša država treba da dođe pod SSSR. I onda se ide i dalje i agitira se u narodu da ne ide u vojsku, da ne treba braniti ove zemlje, jer bi time branio gospodu i tome slično. teško narodu koji svoje nade položi u drugoga, pa sve da je raj kod njega, kao što nije.

1920[uredi]

  • Politička ideologija predstavnika srpsko-hrvatskog, jugoslovenskog jedinstva odnela je pobedu. Bol, razočarenje, uvreda i očajanje pobeđenih – jer oni se osećaju pobeđeni – nepodnosivi su ... I zato nas ne može i ne sme iznenaditi očajni revolt onih koji se osećaju pobeđenima...

1921[uredi]

  • Vidite, da naši seljaci po Lici, Kordunu, Baniji i Slavoniji nisu izašli na prošle izbore, i da nisu glasali za demokrate, mi danas ne bi imali jedinstvene države! ... Da su naši seljaci ostali kod kuće, ili glasali za radikale, Stojan Protić bi načinio većinu s Laginjom, Korošcem i Radićem. I danas bi ustav izgledao drugačiji.
    • ZASLUGE NAŠIH PRIJATELjA SELjAKA ZA DRŽAVNO JEDINSTVO, Srpsko kolo, br. 22, 2. juna 1921, Zagreb
  • Sva naša politika današnja može se zbiti u dve tri reči: Osnaženje naše države po što po to. To je naš cilj.
    • NAŠA POLITIKA, Srpsko kolo, br. 32, 11. augusta 1921. Zagreb

1923[uredi]

  • Među Srbima iz krajeva bivše Austrije, po Vojvodini, Hrvatskoj, Bosni i Dalmaciji radikali korteširaju za sebe, govoreći da su oni za Veliku Srbiju ... Dakle u Srbiji su za Jugoslaviju, u krajevima bivše Austrije su za Veliku Srbiju...
    • NjIHOVO VELIKOSRPSTVO, Srpsko kolo, br. 5, 1. februara 1923, Zagreb

1924[uredi]

  • Obmanjuju se, dakle, svi oni koji veruju da će kod nas biti moguća istinska demokratija, ako, kakvim srećnim slučajem, dobijemo vladu sastavljenu iz čestitih ljudi, koja će nam dati valjane zakone i upravu. Nemoguće je dekretirati pravu demokratiju odozgo, sa ministarskih stolica, ako za nju nema podloge dole u narodnoj prosvećenosti. Mi imamo krasan Ustav i dosta krasnih zakona, ali nemamo istinske demokratije.
    • NEPROSVEĆENA DEMOKRATIJA, Srpsko kolo, br. 2, 10. Januara 1924, str. 1, Zagreb
  • Kad bi se Srbi i Hrvati razdvojili, oni bi bili, mnogo bliže nemiru i ratu, no danas što su, kad su skupa... Srbe i Hrvate nemoguće je podeliti, tako da na srpskom delu nestane Hrvata, a na hrvatskom Srba.
  • Neznalicama, budalama i mahnitim ljudima ne smemo ni po koju cenu, dopustiti da nam rasturaju otadžbinu, koja je evo prvi put, od kad nas je na Balkanu, postala toliko velika i silna, da može odbraniti tešku ali i vrednu poziciju koju su dedovi naši zauzeli. Jer da mesto koje zauzimamo nije vredno, ne bi se nitko zanj ni otimao, i ono ne bi bilo ni opasno ni teško za odbranu.
    • NA SVETSKOJ SCENI, Srpsko kolo, br. 7, 14. februara 1924, str. 49, Zagreb
  • Samo jedna jedina grupa politička, od dana ujedinjenja do danas, nije se ogrešila o naše narodno i državno jedinstvo. To je grupa članova bivše hrvatsko-srpske koalicije iz Hrvatske i Slavonije...
    • NA STAROM PUTU, Srpsko kolo, god. XXI, broj 18, 1. maja 1924, Zagreb
  • Ne umemo da obezbedimo ni svojih najosnovnijih prava s velike pažljivosti prema drugima, a kamo li da tlačimo druge. Ne možemo biti tlačitelji, jer to nije u našem narodnom karakteru, jer se to protivi našem narodnom duhu.
    • ZAŠTO NISMO TLAČITELjI? Srpsko kolo, god. XXI, broj 21, 22. maja 1924, Zagreb
  • Taj monstruozni brak između uskog plemenskog ekskluzivizma i šovinizma sa antisocijalnom i antikulturnom – što kažu Rusi – pugačevštinom, ili hrvatskim seljačkom „puntarijom“, nije svakako uzorak modernog zapadnog liberalizma i demokratizma. Pa kad bi to bio baš čisti ruski boljševizam, zar je on liberalan i demokratičan? Diktatura klasna i liberalizam i demokratija! Hvala lepo! Ko bi o tom uveravao svet, uvalio bi se u greh „preljube misli“, dublje no onaj advokat Dostojevskog, kad je dokazivao je ubistvo oca gotovo neki heroizam.
  • Ko nije živeo u Austriji, i proživljavao sve njene unutrašnje trzavice, zbog ove njene pocepanosti na nekoliko polusamostalnih delova, taj ne može nikako zamisliti i sebi predstaviti kakva je to nevolja... Sa ovakvog uređenja Austrougarska je i propala. I svi mi koji smo živeli u Austrougarskoj, a mrzili je i želeli njenu propast, radovali smo se ovoj zbrci, i radili da je još povećamo.
    • ZAR ZA NOVU AUSTRIJU? Srpsko kolo, br. 45, 11. decembra 1924, str. 317-318, Beograd

1925[uredi]

  • Svi ti prečanski Srbi bez izuzetka, hoće jedinstvenu državu, s jednim kraljem, jednom Vladom i jednom Narodnom Skupštinom u Beogradu. Oni neće da budu odeljeni od Beograda i Srbije nikakvim, ni najnižim pokrajinskim plotom ili autonomijom.
    • UZ KOGA ĆE SRBIJA, Srpsko kolo, god. HHII, broj 48, 1. januara 1925, Beograd
  • Predavanje unitarista Srba i Hrvata separatistima Hrvatima gore je no predavanje neprijatelju. Nikad Mađari i Nemci nisu nama sekli vinograda ni vočnjaka, palili sena ni kuća, robili dućana, niti nas prebijali ni o glavama nam radili, kao Frankovci – radičevci što su činili. Zašto, to se zna.
    • R A J A, Reč, br. 414, 22. august 1925, str. 1, Beograd
  • Svaki obavešteni i nanovo zadobiveni pristaša naše politike biće smetnja i zapreka radikalima u popuštanju Radićevcima. Ako su izdali nas, svoje drugove u borbi nedajmo im da izdaju, popuštajući i nehotice i nepazice, sve komad po komad, veliko delo našeg ujedinjenja.
    • NAŠA DUŽNOST, Srpsko kolo, god. HHII, broj 35, 27. augusta 1925, Beograd
  • Znadu da su učinili nevaljalstvo, kad su napravili sporazum s Radićem. I svuda peru se da su to morali učiniti, jer je to bajagi bila volja Kraljeva.
    • KO JE ODGOVORAN ZA SPORAZUM, Srpsko kolo, god. HHII, broj 40, 1. oktobra 1925, Beograd

1926[uredi]

  • Za mađarone je narod rekao: kako su radili tako su i obršili. Za radikale će narod isto reći. Jer uvek isti uzroci moraju uroditi istim posledicama... vama je muka samo to što su radikali svojikm većim delom Srbijanska stranka, pa ovim radom bacaju ljagu na Srbiju.
    • MAĐARONSKIM TRAGOM, Srpsko kolo, br. 8, 25. februara 1926, str. 1, Beograd
  • Neka Davidovićev Đoka Popović saginje se, da u ruku poljubi Radića, neka se Pašić još nekoliko puta zagrli i poljubi s Radićem, neka se Radiću ulaguju čak i generali pobedničke srpske vojske. To je stidno i žalosno, i ne može našoj zemlji nikakva dobra doneti. Ali, dok se široki redovi naroda budu gadili te nepoštene politike, ni zla neće biti ni za koga, osim za one koji takvu nepoštenu politiku vode...
  • JEDINA NADA, Srpsko kolo, br. 20, 20. maja 1926, str. 1, Beograd
  • Živeći već više godina ovde u Srbiji, ja sam čuo bezbroj puta kako radikali, s uživanjem velikim govore: More, podvaliće njima Baja (Nikola Pašić). Nema toga kome on nije podvalio. I, uzdajući se u tu njegovu veštinu, oni mirno spavaju. A protivnici radikala govore to isto, samo zeleni od zavisti...
    • ZA POŠTENjE U POLITICI, Srpsko kolo, god. HHIII, broj 26. 1. jula 1926, Beograd
  • Šta mislite šta će reći jedan Čeh, ili Nemac, ili Amerikanac, kad čuje kako naša vlast naređuje kresanje živica u nedeljne dane, da tako narodu spriječi odlazak na stanicu, da prvacima jedne stranke, poslanicima i bivšim ministrima otešća odlazak na političku skupštinu!! Sudiće nas prema našoj vlasti. Dakle, vrlo, vrlo, nisko.
    • NA OČIMA EVROPE, Srpsko kolo, br. 27, 8. jula 1926, str. 1, Beograd
  • Dakle, na kraju krajeva, apsolutno tačno izlazi to, da onaj ko pljačka Arnautina vređa i mene i pljačka i mene. Vređa moje ljudsko dostojanstvo, moralno me truje, šteti moje moralne interese, umanjuje moju bezbednost od vanjskog neprijatelja, stvara mi neprijatelje unutrašnje, podriva zgradu – državu u kojoj živim, da se jedared stropošta i nada mnom, i nad mojom porodiciom i nad mojim dobrom.
    • O nekom kosovskom predsjedniku općine, za koga se govorilo da pljačka narod, ali samo Arnaute.
    • KOGA PLjAČKAJU? Srpsko kolo, br. 35, 2. septembra 1926, str. 1, Beograd
  • Mnogi školovani ljudi ovde vade odmah Miloša Obrenovića, kao kakvu kebu iza pasa, kad im spomenem da nešto ne valja u današnjoj upravi državom... Svako vreme ima svoje zakone po kojima živi i radi. Današnje vreme ne podnosi batine, pljačke, gluposti i neznanja u državnoj upravi. I zato, ako želimo sebi dobra, ne smemo upirati poglede u Miloševu drenovaču, već u Vilzonovu ili Masarikovu govornicu.
    • NjIHOVA KEBA, Srpsko kolo, br. 39, 30. septembra 1926, str. 1, Beograd

1927[uredi]

  • Neznalice, površni i plitki ljudi, ili nevaljalci, koji seljake hoće da zavedu bajagi seljačkim firmama, samo da se oni popnu brže gore, mogu pripovedati o seljačkoj državi. Ali Bog nek nas opčuva od toga da večito ostanemo seljačka država! Ne treba nama, dakle, seljačke države, već nam treba zakona koji će olakšati položaj našeg seljaštva... dok se naša zemlja ne razvije ekonomski.
    • Polemika sa Radićevim parolama i srbijanskim zemljoradnicima.
    • SELjAČKA DRŽAVA, Srpsko kolo, br. 5, 3. februara 1927, str 1, Beograd
  • Pogledajmo mi nekoliko godina unatrag i videćemo da nijedna naša vlada nije pala po volji narodnoj... Sve su one padale nekako kao iz potaje od nekog u mraku probodene.
    • Iz osvrta na rumunjsku politiku i izbore na kojima redovno pobjeđuje vladajuća grupa.
    • KARAVLAŠKIM TRAGOM, Srpsko kolo, br. 29, 21. jula 1927, str. 1, Beograd
  • I, što je najkobnije, ovakva policijska zverstva izazivaju neraspoloženje prema Beogradu, jer je aparat policijski u rukama Beograda... U našim prilikama, ovo lakoumno rasipanje moralnog kapitala koji u očima našeg naroda u svima oslobođenim krajevima predstavlja Beograd, teži je greh no samo prebijanje ljudi.
    • O nasiljima policije na primjerima sa Kosova.
    • PRESTANITE JEDARED! Reč, br. 1029, 4. Septembara 1927, str. 1, Beograd
  • U civilizovanom svetu kažnjivo je tegleću stoku pretovariti upregom. A naša državna uprava pretovarila je našeg južnosrpskog seljaka, kao onaj mužik Njekrasova svoje kljusence, i bije ga nemilosrdno po plačnim „krotkim očima“, kad ne može da potegne, i dere se besomučno kao onaj mužik: Crkni, ali vozi! A nigde ni glasa „bunta“ Ivana Karamazova, a kamo li organizovane bure društva.
    • Komentar vijesti kako se na nevremenu smrzlo 17 seljaka koji su čuvali prugu od Đevđelija Đevđelije do Demir-Kapije.
    • “CRKNI, ALI VOZI“ Reč, br. 1126, 29. decembra 1927, str. 3, Beograd

1928[uredi]

  • Treba nešto imati na umu: Najteže je vladati protivno duhu kojim vreme diše... Za kralja Petra sloboda je bila narodu vraćena i vladavina demokratije obezbeđena. Rešena unutrašnjih borbi, Srbija je stala bacati poglede preko svoga plota, a okolni Jugosloveni su imali čim da se ponesu i u šta da se ponadaju. Posledice smo doživeli.
    • TRAGOM NAŠEG VELIKOG KRALjA, Srpsko kolo, br. 7, 16. februara 1928, str. 1, Beograd
  • Kažemo opet: to su oni najgori, jer najgori je vojnik koji vodi politiku, vojnik – političar. U grčkoj čini nam se, može vojnik biti i narodni poslanik. Ali zato sav svet zna šta vredi grčka vojska! Znadu i naši Solunci! I baš zato što to i naš narod zna, on će se stalno starati da naša vojska iz kasarne izlazi samo na jednu – ratnu frontu..., a nikad na unutrašnju – političku frontu...
    • VOJSKA I NAROD, Srpsko kolo, br. 9, 1. marta 1928, str. 1, Beograd
  • Kad bi ovaj narod znao da će ovo ostati ovako kako je danas, on bi se selio. Ali ako se ovo okrene, kao što se okrenulo za vreme rata, onda bi se Arnauti svetiti onima koji su seli na utrine. Ovde u brdima našima sigurnije nam je, pa ma šta došlo.
    • Odgovor jednog Srbina domoroca na pitanje zašto Srbi starinci na Kosovu nisu htjeli da naseljavaju slobodnu zemlju, nego su je kolonizovali Ličani i Crnogorci. U članku Adam dodaje: „U narodu je bilo opšte uverenje da stanje stvoreno 1918. nije definitivno.“
    • DOMOROCI I KOLONISTE, Reč, br. 1225, 1. maja 1928, str. 3, Beograd
  • Jer danas nije u opasnosti ni od koga ni hrvatstvo, ni srpstvo, ni slovenstvo, ni pravoslavlje, ni katoliicizam, ni muslimanstvo. Danas je u opasnosti kultura naša, hleb naš telesni i duhovni, napredak naš i blagostanje od upravljača, koji su ne samo pokvareni već i neznalice...
    • POSLE ŽETVE, Srpsko kolo, br. 33, 16. avgusta 1928, str. 5, Beograd
  • Zar mi Srbi da pobijemo u sred Beograda Radiće, koji su priznali i državu, i jedinstvo naroda i Kralja: Stjepana Radića, koji onako ranjen ljubio Kraljevu ruku i rekao: Veliki je narod, veliki je Kralj, a Mađari ga nisu ubili, kad im je 1895. na sred Zagreba, pred Jelačićevim spomenikom spalio mađarsku zastavu?
    • ZA BITI ILI NE BITI, Srpsko kolo, god. XXV, broj 33, 16. avgusta 1928, Beograd
  • Današnje nesposobne vođe srbijanskih stranaka, bojeći se da ih sposobne vođe prečanskih stranaka ne bi bacili u zasenak, postadoše najamnici ove opasne gomilice spletkaroša. Složilo se zlo i gore. Otud hajka na Pribičevića, otud tane u trbuh pok. Radiću.
    • O planovima lica iza scene da uvedu diktaturu u zemlji.
    • PROVIDNI PLANOVI, Srpsko kolo, br. 35, 30. avgusta 1928, str. 1, Beograd
  • I ne samo da se odobravalo ubistvo, već se žalilo što nije ubijen i Svetozar Pribičević: veselo su se raznosili lažni glasovi o smrti ranjenih poslanika, kao da su im toliko krvi žedni, te ne mogu im smrti dočekati; našao se čak oficir koji je javno govorio da „tako treba sve prečane pomlatiti“; tvrdilo se da će Puniša biti za dve tri nedelje pušten na slobodu.
    • O oduševljenju koje je u Vučitrnu izazvala akcija Puniše Račića. Kaže da treba otkriti uzroke toga, i na osnovu toga, razumjeti i oprostiti.
    • JEDAN ILI SVI? Riječ, br. 203, 2. septembra 1928, str. 1, Zagreb
  • Neka plaćaju, p... im m... ...: dok smo se mi borili, oni su tekli i gojili se. – Te reči, koje se mogu čuti često po ovamošnjim kafanicama i u političkim debatama „čaršijskog“ sveta, kazuju dovoljno izrazito da je čaršija nanjušila zlatno runo prečansko i spremna na argonautski pohod.
    • PRED TEŠKOM BORBOM, Riječ, br. 205, 5. septembra 1928. Str. 3, Zagreb
  • Bogzna, možda je šumadinac baš zato postao uskogrud Srbijanac, što ga je Srbija tako skupo došla, te je voli iznad svega, kao što se voli svaki plod neizmernih muka, držeći da joj cene nema, kao ni onima, koji su je u takvim okolnostima stvorili. A on je beskrajno voli, toliko voli, da se nigde na našoj nacionalnoj teritoriji ne oseća kod kuće osim u svojoj Srbiji, i da nikom drugom, kao u nekoj pataloškoj ljubomori, ne da ni primirisati u nju.
    • O srbijanskom ekskluzivizmu.
    • TRAG MILA GLAVATOG, Riječ, br. 215, 18. septembra 1928, str. 1, Zagreb
  • Dakle, u ime srpstva k' nečoveštvu!... Šta će Srpstvo imati da pretrpi jedared za sve ono što se danas bajagi u ime Srpstva radi, ako naš narod u jednom silnom političkom poletu i zamahu ne učini svemu ovome kraja, to nije teško predvideti.
    • U zaključku teksta o koloniji Stepanovićevo u Banatu, koja je raseljena nakon što je ministarstvo agrarne reforme dio njihove zemlje vratilo grofovima, prijašnjim vlasnicima
    • STEPANOVIĆEVO JE MOGUĆE SAMO TAMO GDE NEMA DEMOKRATIJE, Srpsko kolo, br. 43, 25. oktobra 1928, str. 1, Beograd
  • A vidite, policijski radikali, krsteći jednog Punišu Račića Obilićem, i nadevajući svojoj deci ime Puniša (kako će se stideti ta deca svog imena, kad dorastu i saznadu zašto su to ime dobila), svukli su u blato jednu od najvećih naših svetinja: uspomenu Miloševu.
    • NjIHOV OBILIĆ, Srpsko kolo, god. HHV, broj 46, 15. novembra 1928, Beograd
  • Pitao sam jedared jednog dobrovoljca iz Amerike, sasvim jednostavnog i nedarovitog seljaka, rodom iz Like, kako to da je on pošao u dobrovoljce, onda kad je izgledalo da je sve propalo: - Pa kad sve propadne, šta će meni život, gospodine! Kao Mont Everest nad mravinjak diže se ovaj seljak nad ovim akademikom.
    • Iz polemike sa akademikom Ljubom Stojanovićem, koji u jednoj bilješci iz „Života i rada Vuka Stef. Karadžića“, konstatuje da su prečanske dobrovoljačke jedinice nastale kasnije, kad je bio sasvim izvjestan ishod rata.
    • BEZ JUGOSLOVENSKE IDEOLOGIJE I BEZ SRPSKE, Riječ, br. 266, 17. novembra 1928, str 1, Zagreb
  • I tako hrvatska i srpska gospoda idu lako u Velikohrvate ili Velikosrbe, jer znaju da će ih više zapasti, ako se bude delilo po srpstvu ili hrvatstvu, a ne po pravici. Jedan će doći do visokog i dobro plaćenog položaja, drugi do liferacije državi, treći do koncesije od države, četvrti do više klase u činovničkoj službi, peti do mesta u većoj varoši, šesti do stipendije za sina na školama, i tako dalje, nađe se već ponešto za svakoga, ako ne baš odmah, a ono posle.
    • ZAŠTO MEĐU VELIKOSRBIMA I VELIKOHRVTAIMA IMA NAJVIŠE GOSPODE? Srpsko kolo, br. 49, 6. decembra 1928, str. 1, Beograd
  • Mi ćemo uzeti što je naše srpsko, a oni neka idu kuda hoće!“ Adam na to primjećuje: „Kad bi se potezala granica, ne bi samo naša srpska ruka povlačila je, ne bi mogli uzeti što i dokle hoćemo. Ko drukčije govori on gadno obmanjuje Srbe.“
    • O cepanju države, Srpsko kolo, god. XXV, broj 51, 20. Decembra 1928, Beograd

1929[uredi]

  • Čisto srpske, čisto hrvatske i čisto slovenačke stranke moraju upropastiti našu državu; ona mora propasti, ako se stranke budu delile po plemenima, po verama i po pokrajinama. U tom slučaju nema onoga što građane sviju plemena, vera i pokrajina spaja u jedno... A bez toga jedinstva duša i srdaca nema ni trajnog državnog jedinstva.
    • SELjAČKO-DEMOKRATSKA KOALICIJA I „SAVEZ ZEMLjORADNIKA Srpsko kolo, br. 1, 3. januara 1929, str. 1, Beograd
  • Naposletku, mi živimo u vremenu kada je najveća vrednost na zemlji jedva jedared postao čovek. Kad bi industrija, trgovina i bankarstvo priređivali daleko više no što privređuju, a mali ljudi daleko manje, opet o vođenju državne politike ne bi smela biti odlučna reč samo onih bogatih, jer najveće bogatstvo je čovek
    • KO JE KOD NAS NAJVAŽNIJA PRIVREDNA GRANA? Riječ, br. 32, 2. februara 1929, str. 1, Zagreb
  • Jugoslavija nije postala, niti će još većom postati, radi nečijeg ćefa. Ona je postala za korist ljudske kulture i napredka, a ne samo za nas Jugoslovene. Na Balkanu mora se stvoriti jedna velika država, koja će pretežni deo Balkana ujediniti, i Balkanu zagarantovati mir, a s mirom i civilizaciju, kulturu i napredak.
  • Takvi su oni uvek bili, ti naši bajagi veliki Srbi. Veliki na jeziku, mali na delu, na trpljenju, u patnji.
    • JUGOSLOVEN S FRONTE VELIKOM SRBINU U POZADINI, Srpsko kolo, god. XXVI, broj 48, 10. Oktobra 1929, Beograd

1935[uredi]

  • Šta je to, dakle, fašizam? Da budemo kratki, odgovorićemo ovako: fašizam je pokušaj velikog kapitala da obori demokratiju, pod izgovorom borbe sa komunizmom. Veliki kapital, dakle fašizmom cilja, bajagi, na komunizam, no pogađa u zbilji sebi mrsku demokratiju... Što je vredelo Austriji što nas je gonila? Komunizam suzbija se radom da što veći broj ljudi što pre dođe do što boljeg života. A sila se može upotrebiti protiv njega, kao i protiv svakog drugog pokreta, samo onda kad bi komunisti hteli da nasiljem uzmu vlast, i ako su manjina.
  • U našem selu sve su naseljenici. U susednom jednom selu ima ih manje. I kad njima neko umre, oni čak u naše selo, u naše groblje nose svoje mrtvace. Neće ni u grob skupa sa Kosovcima i doseljenim Srbijancima. Kad sam prigovarao zbog toga nekima, rekli su mi: I u grobu je lakše duši među ¬¬'svojim' narodom... Dakle, narodi se ne stvaraju zakonima preko noć, već dugotrajnom zajednicom života, materijalnog i duhovnog stvaranja u miru i odbrane od neprijatelja u ratu. To je potrebno i među nama Srbima, a još više između Srba i Hrvata.

1936[uredi]

  • Zar bi Tesla i Pupin postali ono što su postali, da nisu između nas otišli? Kod nas bi bili postali profesori i državni inžinjeri i možda dočekali da ih isteraju iz službe, ako ne bi glasali za kakva bangaloza i lopužu.
    • POLITIČKO KOPANjE I ORANjE, Seljačko Kolo, br.5, 1. januar 1936, Beograd
  • Čupaju li se srpske i hrvatske budale među se, gledajmo da ih razvadimo. To je uvek bila zadaća dobrih Srba u krajevima gde smo imešani s Hrvatima. Naša je istorijska uloga, naše je veliko poslanstvo da budemo most, kopča, veza između Hrvata i ostalih Srba. Izneverimo li se mi tome svom poslanstvu i usudu, sebi ćemo se izneveriti i biti od usuda kažnjeni.
    • PROZORSKA STAKLA I VELIKA DRŽAVNA POLITIKA, Seljačko Kolo, br. 6, 15. januar 1936, str. 1-2, Beograd
  • Dete da mi poradimao kako ćemo taj jaz što zeva između Srba i Hrvata zatrpati a ne još više produbiti. Jer ne zatrpamo li ga, budemo li se klali večito oko prvenstva među se, postaćemo poslednji i jedni i drugi i željni svi ne samo belog hleba, već gladni i crnog kao što su već mnogi.
  • Naše ujedinjenje nije aristokratsko delo osvajačke soldačke kaste, koja je, posle svršenog dela, obično mislila da ima pravo uzeti pokorenom narodu i imanje, i ženu i kćer, i slobodu misli.
    • Iz reakcije na istup izvjesnog profesora Lazarevića koji je, na kongresu dobrovoljaca, prijetio državnim neprijateljima, pozivajući državu da ih ona ukloni ili će to oni sami učiniti.
  • Seljačko Kolo, broj 14, 7. maja 1936, Beograd
  • Nisam jedared čuo nerazumne seljake gde govore: Šta je meni do te politike? bio na vlasti ovaj ili onaj, meni raso i palenta ne fale! Ne nije tako. Samo raso i palentu kusaju jedino onde gde se ovako misli.
  • Međutim, nama Slovenima je u krvi da o svemu „vijeće vijećamo“, da se o svemu među se savjetujemo. Nije čudo ošto su onda Karađorđevi ustanici nazvali svoju vladu „sovjetom“. Mi ne podnosimo diktatore, ni da su carske krvi. I zato Hođerine plave košulje (fašiste nose crne, a hitlerovci mrke) i Ljotićev fašizam prosto majmunisanje tuđinaca. Nije to za nas kao ni talijanski „makaroni“ ili nemački „vuršt“...
    • POLITIČKO MAJMUNISANjE, Seljačko Kolo, br. 21, 13. avgusta 1936, str. 2-3, Beograd
  • Mi Srbi, čija je sloboda vaskrsla iz vekovne borbe sa sličnom velikom gospoštinom svačije dlake, razume se, srcem i dušom stojimo uz napaćeni španjolski narod.
    • BORBA IZMEĐU NARODA I VELIKAŠA U ŠPANjOLSKOJ, Seljačko Kolo, broj 21, 13. augusta 1936, Beograd
  • Čini nam ovo i malo zadovoljstvo. Vekovima su nas i Nemci i Grci zvali barbarima. Pa ipak smo bolji od njih. Imali smo i mi autoritativni režim, ali nije mu ni na um pala misao da pali ljudske misli.
    • O spaljivanju knjiga u Njemačkoj i Grčkoj.
    • SPALjIVANjE MISLI, Seljačko Kolo, broj 23, 10. septembra 1936, Beograd
  • Misao da se mi možemo održati samo u granicama jedne jugoslovenske države, zastupao je Svetozar Pribičević cela svog života: svom vatrom svoga toplog srca, svom snagom svoje čelične volje, svom oštrinom i svom dalekovidnosti svoga velikog uma, svom neslomljivosti silnog karaktera i svom rečitošću svoje sjane besede. Jedna državna granica, a unutra po volji većine naroda.
  • Nije to samo otrcana fraza. To je stvarno, istinsko osećanje; onoga ko voli ovu našu zemlju i ovaj naš narod obuzima jeza, kada stavi jedno prema drugome: goleme materijalne i umne kapitale kojima raspolažu neki narodi zapadne i severne Evrope i našu materijalnu bedu i niski uravanj obrazovanosti naših širokih narodnih slojeva. Iz toga izlazi potreba da se našem puku, ubrzanim putom dadu sva potrebna opća znanja i građansko vaspitanje primereno našim potrebama. Ali, pre toga, potrebno je u našoj državi urediti prilike tako da svaki građanin oseća tu državu kao svoj dom, kao svoju državu, bio on naše ili tuđe rase...
    • PREDUSLOV NAŠEG NAPREDKA, Nova Riječ, br. 4, studeni 19. novembar 1936, str. 1. Zagreb
  • Pre četrnaest godina pričao mi je jedan Ličanin seljak koji je znao Englesku. O slobodi i pravdi, koja među njima vlada rekao je: Vala, gospodine, i pravo je što im je Bog dao toliko carstvo.
    • Iz teksta u kojem pohvalno piše o engleskoj javnosti i uopšte političkoj kulturi zbog pruženog otpora kraljevoj ženidbi sa gospođom Simpson.
    • ENGLEZI PROTIV ŽENIDBE SVOGA KRALjA, Seljačko Kolo, br. 30, 17. decembra 1936, str. 7, Beograd
  • Treba samo pogledati na prošlost Srbije. Stotinu godina samovoljne i bezakone vladavine proširilo je Srbiju za tri okruga... A samo deset godina ustavne i zakonite vladavine kralja Petra osposobile su Srbiju da državu poveća prostorno i brojno pet puta i privede kraju delo ujedinjenja ne samo Srba, već i sviju austrijskih Hrvata, Srba i Slovenaca.
    • NAŠ HISTORIJSKI PUT, Nova Riječ, br. 9, prosinac 23. decembar 1936, str. 1-2, Zagreb

1937[uredi]

  • Najveće zlo našeg današnjeg dana je baš u tome, u toj moralnoj fukaraštini, u tom nemanju ikakva ideala, izim zadovoljenja svojih ličnih potreba. Ova uzetost, plesnivost, ova žabokrečina, koja umrtviše naš javni život, udaviće nas namrtvo, ne izmenimo li što skorije ovo današnje nadničarsko shvatanje službe narodu i državi, - ova gotovanska raspoloženja u redovima inteligencije, ovu čergašku jamu za krađom dana Bogu u besposlici, za gotovanskom lagodom.
  • U posljednje vrijeme, u našoj javnosti posvećuje se sve više pažnje fašističkom pokretu kod nas. Mi držimo: s nepravom. Po našem mišljenju, naš narod spada u narode koji ne bi primili fašizam, kao oblik vladavine, pa da preovladava u većem dijelu svijeta.
    • UMIŠLjENA I STVARNA OPASNOST, Nova riječ, br. 19, ožujak 4. mart 1937, Zagreb
  • A, međutim, u rođenoj nam zemlji, i pored toga našeg besprimjernog herojstva i nesravnjene kulture, tuđinac osvaja poziciju za pozicijom i sprema se da nas pretvori u pravu koloniju, iz koje se izvlači sve što se može, a da se ne ulaže osim što se mora, da se omogući to izvlačenje, kao što se čini u pravim kolonijama, a ne u svojim rođenim. Dok se oko nas sprema u svijetu bura kosmičkih razmjera, u koju bi mogle potonuti i naše zastave i naša kultura, ako ih budemo jedni od drugih čuvali, a ne od protivnika svoje slobode oko sebe.
    • NE NATRAG – NEGO NAPRIJED, Nova riječ, br. 22, ožujak 25. mart 1937, str. 1, Zagreb
  • Čitamo da je vodstvo bosanskih pristaša „saveza zemljoradnika“ zaključilo da traži od vodstva stranke u Beogradu neka promeni ime stranke i nazove je: „Srpskom zemljoradničkom strankom“. To je zaključila konferencija bosanskog dela Saveza zemljoradnika na predlog prvaka g. Čede Kokanovića i dra. Branka Čubrilovića. Mi držimo da je to teška greška i opasan korak.
  • Neka strahuju za pravdu, pa onda neće morati strahovati za Srpstvo ni za svoj nasušni hleb.
  • Pa opet je rat manje zlo za čovečanstvo od diktature. Zato što rat više kosi kukavice nego junake, a diktatura samo junake, dok su joj kukavice glavni oslonac, njena najmilija deca. Zamislite šta to znači za narod, pa makar on bio i vrlo brojan, kad se desetina hiljada najjačih karaktera i najboljih mozgova pobiju, pozatvaraju u tamnice ili prognaju iz zemlje. Kakvo je to strašno duhovno osiromašenje toga naroda!
    • ISTORIJA UČITELjICA ŽIVOTA, Seljačko Kolo, broj 47, 12. avgusta 1937, Beograd
  • Nema spasioca, koji može dovesti neki narod u luku sreće i mira, ako narod nije dostojan boljeg života. Mi smo Marka okitili svim vrlinama ljudskim, pa nas ipak nije spasao od ropstva, sramote i trulenja u neznanju i nekulturi. Nema olakog puta (kroz neko čudo ili neko junačko delo) do boljeg života. Ima samo spor ali siguran put rada: na gajenju demokratskog duha i dizanja prosvećenosti u narodu. Pođimo njime, pa ćemo doći i do života, kojim žive u Čehoslovačkoj.

1938[uredi]

  • Kažu da je istorija učiteljica života. Dosad se slabo vidi da smo iz svoje istorije naučili: da sami Srbi ne mogu odbraniti našeg mesta u svetu, kao što ne mogu ni sami Hrvati i Slovenci.
    • NAŠE MESTO U SVETU, Seljačko Kolo, broj 57, 5. januara 1938, Beograd
  • 1907. godine ja sam bio kod svog brata Milana u Kruševcu gdje je on bio srpski oficir. Otišao sam na sajam (vašar). Koza se prodavala po 3 dinara. U Lici, u Austriji, prodavala se tada po 10 kruna ili 350% skuplje. Ipak je na hiljade Ličana otišlo u dobrovoljce, da ruše tu Austriju, u kojoj se koza plaćala 350% skuplje...
    • NAŠA ZEMLjA I MI PREMA NjOJ, Seljačko Kolo, broj 60, 10 februar 1938, Beograd
  • Mi smo herojski, junački narod, sve sami unuci Marka, Miloša i drugih slavnih banova, koji su svršavali velika junačka dela za narod spasonosna. A ja tu dolazim sa kilama pšenice, s ređenjem semena na redaču, i ne znam kakvom sve sitnarijom. Traže se kod nas još uvek, krupne reči, moćni, snažni potezi, golema dela, a ne to.
  • Gde je sav narod u zanosu, tu i slabi postaju jaki. I zato, kad vidite da u narodu nekom ima mnogo slabića, mnogo gotovih da se predadu, mnogo spremnih da ojade druga i suseda za Judin groš, nemojte misliti da je nestalo junaštva. Nestalo je velike vere u neki sveti ideal, u zvezdani put prema suncu i svetlosti, u rumenu zoru novog, boljeg života.
    • KAD SLABI BIVAJU JAKI, Seljačko Kolo, broj 69, 21. aprila 1938, Zagreb
  • Stoga mi verujemo u dobru budućnost ovog vrednog, spravedljivog i hrabrog slavenskog naroda. Ponoseći se njegovim osvojenjima i ostvarenjima, kao Sloveni, vidimo u njima ohrabrenje i za osvojenja svoja pa i za to, kao i za sve dobro koje nam je ukazao u našoj teškoj prošlosti, šaljemo mu svoje tople želje da izdrži na braniku demokratije i svoje slobode.
    • O Čehoslovačkoj.
    • U MOM PRAVU JE MOJA SILA..., Nova riječ, br. 80, svibanj 26. maj 1938, str. 1, Zagreb
  • Najbrže ćemo se omraziti drugim ljudima, ako sebe proglasimo za bolje i više od njih... Redovno ćemo tada stradati pre ili posle, jer ćemo stvoriti front svih protiv sebe. A niko nije jak da odoli svima. Nekad čitav narod padne u ovakvu grešku. A to biva obično onda, kad postigne veliki neki uspeh, kome se ni sam nije nadao, pa mu se zavrti u glavi, izgubi ravnotežu, merilo za stvari i prilike, uznese se i zanese. Biti dobar Srbin znači biti veran svom duhu, svojoj narodnoj mudrosti. U ovom slučaju znači to: biti junak u nevolji prema protivniku, a u dobrom prema samom sebi; u sebe, svoju sebičnost i želju da se pobeda iskoristi bez obzira na božje i ljudske zakone.
  • Zato se ne treba nikad u životu predavati bolu. On neće dirnuti onih koji su krivi, a našu snagu moralnu on slabi. Nego treba stisnuti zube i iz ogorčenja zbog učinjene nepravde crpsti moralnu snagu, koja će dati neodoljivi zamah udarcu, kad mu vreme dođe. A doći će, jer će na svačiju kulu red doći, kako peva naša narodna pesma i kako je i za nas pogodila.

1939[uredi]

  • Pred rat bili smo moralniji, savesniji, gotovi na žrtve. Zato smo i postigli velike uspehe. Sad nismo onakvi, pa ne možemo ni postići što smo onda. Badave je kukati. Valja raditi muški i žrtvovati se, pa neće biti posle povoda kukanju, već klicanju i radosti.
  • I tako opet briga za opstanak goni sovjetsku Rusiju u protivfašistički tabor. Zato ne verujemo vestima, koje se šire u posljednje vreme, da će ona stupiti u prijateljske veze s Nemačkom.
    • RAT I SOVJETSKA RUSIJA, Seljačko Kolo, broj 92, 16. februara 1939, Zagreb
  • Pravda, sloboda i narodna vlast. To su tri osnovne pokretne ideje, koje čine dušu srpskog naroda, moralnu podlogu cela njihova života. Ko na ovom putu bude najbolji biće i Srbin najbolji i doprineće tome da naše slavne borbene budu posljedni dobar glas o nama u svetu.
  • Doći do svoje države za Srbe je značilo izbaviti se koca, obezbediti svoju veru, postati čovek. Zato je srpski narod spreman za državu na sve, a kamo li na bratski sporazum sa braćom Hrvatima.
    • SRBI I SPORAZUM SA HRVATIMA, Seljačko Kolo, broj 97, 27. aprila 1939, Zagreb
  • Ovo je najveće što mi imamo. Mali smo, siromašni i neprosvećeni, ali veliki smo ovom dubokom verom našeg seljačkog naroda u prvenstvo duhovnih, moralnih dobara i sila nad telesnima i materijalnima. Ovu veliku, uzvišenu veru u nadmoć duha i morala nad sirovom, grubom silom nose ispred naroda obično samo izabrani narodni sinovi. Kod nas je nosi sva naša narodna masa, naše seljaštvo. U tom je naša snaga i dogod je živa ova vera u našem narodu, koju bi mogli nazvati pravom srpskom narodnom verom, dotle će naš narod nalaziti u sebi snage za velika dela.
  • Srbi u Hrvatskoj od dana prvog svog dolaska jedu svoj krvavi hleb, sirotinjski i ničiji drugi...
    • Iz polemike sa frankovcima-ustašama. Odgovor na standardnu argumentaciju o zemlji koja ih „kruhom hrani“.
    • KO ČIJI HLEB JEDE? Seljačko Kolo, broj 104, 3. avgusta 1939, Zagreb
  • Kao stvaralac države i nosilac državne misli, srpski seljak hoće da njegova država u prvom redu opstane, a onda da po unutrašnjom svom uređenju i životu svojuh građana, bude među prvima. Hoće ono što hoće dobar gospodar u svojoj kući i za svoju kuću.
    • SRBIN SELjAK I DRŽAVA, Seljačko Kolo, broj 105, 17. avgusta 1939, Zagreb
  • Mogli smo stvoriti od raje suvremeni narod bez Kanta, Getea, Miltona, Bajrona, nadahnjujući se svojom pesmom i predanjem, a ne možemo, nadahnjujući se radinošću i izdržljivošću, visokim nacionalnim moralom naših masa, ostati živi u gotovoj državi i ostvariti narodnog blagostanja bez [[w
Džon D. Rokfeler|Rokfelera]], Krupova i koga sve ne iz Šajločke sorte. Smeli smo da se isprsimo ispred silnih sultana i careva austrijskih, potvrđujući svoje pravo na život, a danas, abdicirajući na svoje samoodređenje i slobodu, spremni smo da se politički sagnemo i pred političkim Normanima, dolazili nam sa Severa i Zapada.
    • USPRAVLjEN STAV, w:Nova riječ, br. 141, kolovoz 24. august 1939, str. 9, Zagreb
  • Jasno je bilo da u slučaju te podele vlasti u državi, veliki deo Srba, koji živi izmešan sa Hrvatima, mora ostati u hrvatskom delu države. Mi smo tako izmešani te nas niko ne može podeliti, da na hrvatskoj strani ne ostane Srba, na srpskoj Hrvata. I jasno je još i to moralo biti svakoj dobroj glavi da je to baš dobro: jer tako se i na posebnom državnom području srpskom i hrvatskom u našoj zajedničkoj državi nastavlja i dalje zajednički život i saradnja Srba i Hrvata... Još odavno rekao je bio prvi čovek iza Pašića u srbijanskoj Radikalnoj stranci, Stojan Protić: - Pa nećemo se mi doveka klati sa Hrvatima, zbog šake Srba u Lici.
    • SRBI U HRVATSKOJ, Seljačko Kolo, broj 107, 14. septembra 1939, Zagreb
  • Prilike u svetu izmenile su se. Ko je nekad bio prijatelj ili barem neopasan za nas danas je sa druge strane žica, a ko nam je nekad bio neprijatelj danas je, zbog svoga rođenog interesa, na našoj strani žica.
    • Iz rasprave o tome kako je tradicionalna srpska politika bila proruska i protuengleska.
    • NAŠ POLOŽAJ U SVETSKOM VRTOLOGU, Seljačko Kolo, broj 107, 14. septembra 1939, Zagreb
  • Čak se iz kruga naših mladih prijatelja u „Seljačkom Kolu“ zamerilo meni, što sam preporučio ograncima knjige Bude Budisavljevića, jer on veliča borbu Jelačićevu protiv Mađara, a to je bila, kažu borba protiv slobode i napredka. A ovo mišljenje protivi se i istorijskoj istini i opštem mišljenju i osećanju našeg naroda. Košutova buna bila je za Mađare slobodnjački pokret. Tako su je mogli oceniti i svi liberalni građanski političari u Evropi. Ali za nas Srbe i Hrvate, ona je bila pokušaj Mađara da unište i pomađare naš narod.
    • O SVETLIM STRANAMA NAŠE PROŠLOSTI, Seljačko Kolo, broj 108, 28. septembra 1939, Zagreb
  • U ovoj nesreći slovenskog poljskog naroda jedina je uteha to što je pao junački, u očajničkoj borbi, kao Srbi na Kosovu... U tom je i jemstvo da poljski narod neće propasti i da će kad tad vaskrsnuti.
  • Vlada i vojna uprava hoće pravdu, zbog same pravde, a i zbog toga što znadu da se narod nijedan ne bori rado za nepravdu ... Zato se treba najtačnije odazvati svakom pozivu vojne vlasti.
    • NAROD PREMA VOJSCI, Seljačko Kolo, broj 109, 12. oktobra 1939, Zagreb
  • Mi nećemo u svojoj zemlji ni nemačkih 'gaulajtera', ni boljševičkih 'komesara' . ni talijanskih 'guvernera'. Ako nam nešto nije pravo, mi ćemo se postarati da u svojoj slobodnoj zemlji sami sebi pravo učinimo. Pre svega naša država i naša narodna sloboda u okviru slobodnog Balkana. Kogod nam pomogne da u ovom svetskom vrtlogu očuvamo svoju državu i svoju narodnu slobodu, taj je naš brat i prijatelj. A ko ih ugrožava sam ili ma s kim, naš je neprijatelj. Država i narodnost pre svega.
    • BALKAN – NAŠA SLOBODA, Seljačko Kolo, broj 113, 7. decembra 1939, Zagreb
  • ...poštena i srdačna saradnja Srba seljaka u Banovini Hrvatskoj sa HSS državotovrno (je) delo prve vrednosti. Vidite, Srbi seljaci u Hrvatskoj, kako je veliko naše poslaništvo. A vas je veličina uvek zanosila i bili ste veliki u sudbonosnim časovima. Imajte i danas velike prostrane vidike svojih brda i planina i bacite orlovski pogled preko ćiftinskih sitnih računa u veliku budućnost.
    • SRPSKI SELjACI U BANOVINI HRVATSKOJ, Seljačko Kolo, broj 114, 20. decembra 1939, Zagreb

1940[uredi]

  • Budimo pametni, ljudi božji, i čuvajmo ovo malo kućice, što smo nad glavom svojom skrpili. Popravljaćemo je, doterivati, prezidati, ali dok je žive glave, ne smemo dati da nam je tuđinac sruši. Mi stari, koji smo mnogo muke podneli, dok se ovo kučice skrpilo, ne možemo da razumemo ovakog umovanja, kao otac tecilac što ne može razumeti sina koji bi olako rasturio njegovu muku. Sramota nam je, u istinu, dokazivati kako treba braniti svoju otadžbinu. Zar je na to spao naš narod?
    • U SVOJOJ I TUĐOJ DRŽAVI, Seljačko Kolo, broj 115, 4. januara 1940, Zagreb
  • Srbija i Crna Gora igrale su ulogu Pijemonta u borbi za političko oslobođenje. Hrvatska igra tu ulogu Pijemonta u borbi i radu za socijalno, ekonomsko i kulturno oslobođenje našega sela.
    • SELO U SRBIJI O HRVATIMA, Seljačko Kolo, broj 118, 15. februara 1940, Zagreb
  • Na jednom pouzdanom sastanku srpske gospode prvaka, na kom se pretresalo o Sporazumu i o Bosni, neka srpska gospoda brinula su se samo za to kome će pripasti Zenica i Ljublja, željezara i rudnici gvozdene rude. Ni reči oni nisu progovorili o stotini hiljada Srba u Dalmaciji, o nekoliko stotina hiljada u Lici, Baniji, na Kordunu! I zato, kad god našem seljaku počnu srpska gospoda mnogo vikati o Srpstvu, neka on malo razmisli: nada li se veliki Srbin učitelj boljem mestu, pop stipendiji za sina ili kćer, advokat mandatu, gazda koncesiji i tako već, kad Srpstvo baci pod noge Hrvatstvo, pa se stane na račun Hrvata plen, šićar deliti i svakom glavnijem učesniku u pobedi nešto davati.
  • I danas (se) kroz naš seljački svet vodi agitacija o seljačkom raju u SSSR, o zemlji bez gospode, o tom da naša država treba da dođe pod SSSR. I onda se ide i dalje i agitira se u narodu da ne ide u vojsku, da ne treba braniti ove zemlje, jer bi time branio gospodu i tome slično. teško narodu koji svoje nade položi u drugoga, pa sve da je raj kod njega, kao što nije.
  • Ne daj Bože, da budemo napadnuti i da moramo u rat. Ali, ako dođe do toga, onda će biti sveta i velika dužnost naše Vlade da ona baš učini sve što je u ruci najviše vlasti, kako bi za odbranu otadžbine prednjačili i u davanju krvi i u davanju para baš oni koji u društvu zauzimaju prva mesta. Tada će i narod svoje živote vedro pridoneti na oltar otadžbine i, doista, i odbranićemo onda ono što budemo branili.
    • Osvrt na izjavu, ministra Branka Čubrilovića, kako će u odbrani zemlje „gazde dati pare, a narod živote...“
    • GAZDE PARE, NAROD ŽIVOTE, Seljačko Kolo, br. 123, 25. april 1940, str. 2-3, Zagreb
  • Iako Sovjetska Unija nikad ne može biti naš potpun prijatelj, jer teži za Balkanom, kao što je težila i carska Rusija, ipak ima isti račun s nama u tom što neće da ko drugi poklopi Balkan.
    • O PREGOVORIMA SA SOVJETSKOM UNIJOM, Seljačko Kolo, broj 125, 9. maja 1940, Zagreb
  • Život jednog građanina ne sme se dati za otimanje tuđe slobode, za rušenje tuđeg plemena i raskopavanje tuđeg ognjišta. Ali život i imanje mora se dati, poslednja kap krvi mora se istočiti za odbranu rodne grude i dedovskog praga. Ko toga ne shvaća i ko na to nije spreman, taj je zreo za ropstvo.
  • I zato je sva naša politička mudrost danas u tom, da učinimo sa svoje strane sve što do nas, kako bi sprečili vođenje rata na našem zemljištu ... Ako budemo imali pameti, sačuvaćemo nad glavom svoj krov i za budućnost svoj nenačet mali broj.
  • Sudbina nas je izmešala tako da bi nam gore bilo, ma kako se podelili. I zato moramo ostati skupa. Iz te kože nikud van. Ili skupa ili tuđi podnožnici i jedni i drugi. I zato će frankovačke karte ostati samo kao istorijski dokumenat da je kod nas bilo dosta budala i izdajnika.
    • O ustaškim kartama velike Hrvatske.
    • FRANKOVAČKE KARTE, Seljačko kolo, broj 134, 5. septembra 1940, Zagreb
  • Ima ih već i kod nas koji govore kako je bajagi moral, svetinja zadane reči, viteštvo, buržovska izmišljotina. Čuvajmo se ove laži ... Zato neka drugi pljuju na zadanu reč, mi je držimo kao svetinju; neka drugi cepaju što su potpisali, mi ostajemo kod onoga na što smo svoj potpis stavili: neka drugi napadaju mučki, mi idemo na megdan otvoreno, junački; neka se drugi podlo, kao uhode, presvlače u tuđe odelo, mi stupajmo u svojoj odori.
    • ZA SRPSKO POŠTENjE, Seljačko Kolo, broj 134, 5. septembra 1940, Zagreb
  • Narod mrzi nečovečnu i nepravičnu vlast, prezire slabu vlasti, a poštuje samo strogu i pravičnu vlast. Srpski narod osobito mrzi nečovečne dahije, pljuje po babama i strinama, a s poštovanjem gleda samo u pravedne junake. Neka naša vlada pokuša biti strogi i pravedni junak, pa će se stvoriti neprobojni unutrašnji front.
    • ZA PRAVEDNU I ČVRSTU VLAST, Seljačko Kolo, br. 135, 19. septembra 1940, str. 3, Zagreb
  • Našoj narodnoj duši sasvim je strana mržnja na ljude zbog njihove krvi. Srbinu je svaki čovek čovekom. Kod Srba se nikad ne bi moglo desiti da se ljudima druge boje kože zabranjuje ulaz u kakvu prostoriju skupa s njima, da im se za vožnju određuju drugi vagoni željeznički i tramvajski, da se zabranjuje ženidba s njima, pa čak i nezakonita ljubav, da se određuje da se ne smeju kupati skupa na moru, u reci ili kupalištu sa Srbima.
    • O antisemitizmu.
    • NESRPSKI FRONT, Seljačko Kolo, broj 140, 28. novembra 1940, Zagreb
  • Kako bi oni dali živote za srpstvo. kad ne mogu srpstvu služiti u mestu koje im se čini zabitno? Zašto ne idu i u najgora srpska mesta, da među Srbima rade, unaprede ih, ojačaju, kako bi se lakše branili od Hrvata, kad galame da srpstvu preti opasnost od tih Hrvata?
    • Iz članka uperenog protiv onih Srba – činovnika koji su nakon stvaranja Banovine, tražili premještaj u srpske dijelove zemlje.
    • SRPSTVO NA DELU I NA JEZIKU, Seljačko Kolo, broj 141, 12. decembra 1940, Zagreb
  • Seljak iz Srbije ne voli svoju državu nekom od prkosa, kao što je često voli Srbin iz bivše Austrije, od prkosa strancu, koji tu državu mrzi. On je voli samu po sebi, kao okvir svoga slobodnoga života, kao ognjište koje je zidao i sleme koje je nad svojom glavom dizao. Zato baš on o svojoj ljubavi prema državi ne priča, kad tome vreme nije, ali za nju se bori, kad tome čas dođe...
    • SELjAK IZ SRBIJE I DRŽAVA, Seljačko Kolo, broj 141, 12. decembra 1940, Zagreb
  • Gladan čovek je propalo stvorenje. On se prodaje za nekoliko kila kukuruza ili je toliko moralno klonuo, da mu nije ni do čega. U Rimu je oslonac careva i diktatora bila gladna sirotinja. Dakle, ko radi, ma za kakva režima i ma kakva društvena stanja, da se svaki čovek po mogućnosti što više prosveti i materijalno unapredi, radi za ljudski napredak i sprema bolju vojsku i za revoluciju, ako baš bude moralo do nje doći.
    • Članak protiv komunističke parole, što gore to bolje.
    • NE KUKATI NEGO RADITI, Seljačko Kolo, br. 141, 12. decembra 1940, str. 11 – 12, Zagreb

1941[uredi]

  • U zemlji nerazvijenoj ekonomski, siromašnoj, utecaj na državnu vlast je od velikog, dominantnog značaja za ogroman broj građana. Država je poslodavac za veliki broj državnih činovnika. Ali država je veliki darodavac i sa druge strane: ona daje koncesije, liferacije, zajmove iz kreditnih državnih ustanova. U svim takvim državama počeci industrije su u najtješnijoj vezi sa državnim potrebama... Borba za partiju, odnosno državnu vlast, postaje tako borba za opstanak, za obezbeđenje od propasti i mora uzeti na se vid ogorčene borbe, kao što je svaka borba za život. Biti u takvim prilikama daleko od vlasti često znači biti „fogelfraj“, a uvek znači biti politički žigosan, društveno degradiran i materijalno oštećen. Partizanstvo, ovo besno, naše balkansko ne može se iskoreniti jednostavnim dekretima o ukidanju partija. Njegovo korenje je suviše duboko...
  • Za 40 godina nismo se izmenili, jer svom rodoljublju nismo uspeli dati stvarnu sadržinu. Kao i onda, naše rodoljublje izražava se rečima ili u mržnji na druge ili stvarno samo na mahove, bojnim činom kad kucne čas... Krajnje je vreme da mi svom rodoljublju damo sadržinu trajnog, stvaralačkog, graditeljskog rada na svima područjima ekonomskog i kulturnog života. Ako u tom ne uspemo, vreme će nas nemilosrdno pregaziti i smrviti, da se načini mesto onima koji umeju.
    • STVARALAČKO RODOLjUBLjE, Seljačko Kolo, broj 147, 6. marta 1941, Zagreb
  • Uvek se potvrdilo u životu naroda ono što je rekao onaj bosanski beg, pucajući na miša, koji mu je pošao preko tura: Ako danas pređe on, sutra će svinja, pa vo, pa konj, pa će na kraju moj tur postati opšti javni put.
  • Zato ne verujte nikome ko vam govori da je ovo izvršeno zato da se ide u rat. U rat bi se otišlo, da je stara vladavina ostala, jer savez sa jednom stranom znači rat sa drugom. Prošla vladavina je oborena, da mi sačuvamo svoju slobodu u miru, svoju neutralnost. A u rat bi pošli tek onda, pa ma sa kim, ko bi nasrnuo na našu slobodu ili taknuo u naše životne interese.
  • Danas se kuje Jugoslavija. Zašto? Zato što se jedinstvo duhova u svakoj državi, od kada je sveta, kovalo na vatri zajedničkih opasnosti, pregorevanja, patnja. Bude li kod nas pameti, budemo li mi Srbi, Hrvati i Slovenci umeli održati čvrsti unutrašnji front, okaliti svoje jedinstvo u ovim danima iskušenja eto posle ovog rata ujedinjenih sviju Balkanskih Slavena u velikoj federativnoj Jugoslaviji. Ona će onda u tesnoj vezi sa svima susednim manjim i većim balkanskim narodima obrazovati veliku zajednicu jugoistočnih evropskih naroda, sposobnu da Balkanu zajemči mir... Budimo, dakle, svi mudri kovači Jugoslavije.

Izvori[uredi]

Čedomir Višnjić, Srbi u Hrvatskoj 1918. - 1941.: anotirana bibliografija, ISBN 953-6627-31-0

Wikipedia:sr
Vikipedija ima članak pod imenom: