На Дрини ћуприја

Мост се не мења ни са годинама ни са столећима, ни са најболнијим променама људских односа. Све то прелази преко њега исто као што немирна вода протиче испод његових глатких и савршених сводова.

На Дрини ћуприја је роман српског књижевника и нобеловца Иве Андрића.

Како је тешко одговарати, немогуће све казати, а незгодно прећутати!

Цитати

• Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог данка у крви, зато је овог пута избор био лахак и богат; без тешкоћа је нађен потребан број здраве, бистре и наочите мушке деце између десете и петнаесте године, иако су многи родитељи сакривали децу у шуму, учили их да се претварају да су малоумни или да храмљу, одевали их у дроњке и пуштали у нечистоће, само да избегну агином избору. Неки су и стварно сакатили рођену децу, секући им по један прст на руци.
  • II

• Људи који сами не раде и не предузимају ништа у животу лако губе стрпљење и падају у погрешке кад суде о туђем раду.
  • IV

• Радећи предано он се одавно био помири са сазнањем да је наша судбина на земљи сва у борби против квара, смрти и нестајања, и да је човек дужан да истраје у тој борби и онда кад је потпуно безизгледна.
  • V

• Сви ми умиремо само једном а велики људи по два пута: једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина.
  • V

• Очајни људи чине очајне напоре да би изгледали мирни и равнодушни, готово лакомислени.
  • V

• Заборав све лечи, а песма је најлепши начин заборава, јер у песми се човек сећа само онога што воли.
  • V

• Нема власти без буне и завере, као што нема имања без бриге и штете.
  • VI

• Човек често мисли да чује оно чега се боји или чему се нада.
  • VI

• Али невоље не трају вечно (и то им је заједничко са радостима), него пролазе или се бар смењују, и губе у забораву. А живот на капији се обнавља увек и упркос свему, и мост се не мења ни са годинама ни са столећима, ни са најболнијим променама људских односа. Све то прелази преко њега исто као што немирна вода протиче испод његових глатких и савршених сводова.
  • VII

• Јер, они који владају и морају да тлаче да би владали, осуђени су да раде разумно; а ако, понесени својом страшћу или натјерани од противника, пређу границе разумних поступака, они силазе на клизав пут и означавају тиме сами почетак своје пропасти. Дочим се они који су тлачени и искориштавани, могу служе разумом и безумљем, јер су то само двије разне врсте оружја у сталној, час подмуклој час отвореној борби против тлачитеља.
  • VI

• Одувек је код нас тако да по једна девојка у сваком нараштају уђе у причу и у песму својом лепотом, вредноћом и господством.
  • VIII

• …на најбезизлазнијем месту треба тражити излаз.
  • VIII

• …очи гледају, уста говоре, човек траје, али живота, правог живота нема више.
  • IX

• По природном закону свет се одупирао свему што је ново, али није у томе ишао до краја, јер је у већини живот увек важнији и пречи од облика у коме се живи. Само у изузетним појединцима одигравала се дубља, истинска драма борбе између старог и новог. За њих је начин живота био нераздвојно и безусловно везан са животом самим.
  • XI

• …како је тешко одговарати, немогуће све казати, а незгодно прећутати!
  • XIII

• …није важно колико човек времена уштеди, него шта с тим уштеђеним временом ради; ако га на зло употреби, онда би боље било да га нема.
  • XVI

• Откуд ћуприја на овом свету и како је прва ћуприја постала? Кад је Алах џелешанаху, бива, створио овај свијет, земља је била равна и глатка ко најљепша саватли тепсију. То је било криво шејтану који је завидио човека на том божјем дару. И док је земља била још онаква каква је испод божје руке изишла, мокра и мехка ко непечена ћаса, он се пиркради и ноктима изгреби лице божје земље, колико је год могао више и дубље. Тако су, како прича казује, постале дубоке ријеке и провалије што одвајају крај од краја и дијеле људе једне од других и сметају им да путују по земљи коју им је Бог дао као башчу за њихову храну и издржавање. Жао би Алаху кад види шта онај проклетник уради, али како није могао да се врати на посао који је шејтан својом руком опоганио, он посла своје мелеће да помогне и олакшају људима. Кад мелећи виђеше како јадни људи не могу да пређу оне халуге и дубине ни да свршавају своје послове, него се муче и узалуд гледају и довикују с једне обале на другу, они изнад тих места рашире крила и свијет стаде да прелази преко њихових крила. Тако људи научише од божјих мелећа како се граде ћуприје, Е зато је, послије чесме, највећи севап саградити ћупријуи највећа гријехота дирати у њу, јер свака ћуприја, од оног брвна преко планинског потока па до ове Мехмед-пашине грађевине, има свог мелећа који. је чува и држи, док јој је од Бога суђено да стоји.
  • XVI

• Чим једна влада осети потребу да својим грађанима обећава путем плаката мир и благостање, треба бити на опрезу и очекивати обрнуто од тога.
  • XVII

• …где нема хуке, сјаја и покрета, тамо свет не иде и не пазарује.
  • XVIII

• Тамо негде далеко у свету игра се коцка или бије бој и тамо се решава и судбина свакога од нас.
  • XVIII

• То је нараштај побуњених анђела, у оном кратком тренутку док још имају и сву моћ и сва права анђела и пламену гордост побуњеника.
  • XVIII

• Сваки људски нараштај има своју илузију у односу према цивилизацији; једни верују да учествују у њеном распаљивању, а други да су сведоци њеног гашења.
  • XVIII

• …млади људи не беже од свађе, као што и младе животиње лако замећу међу собом бесне и грубе игре.
  • XIX

• Љубавницима је време увек кратко и ниједна стаза није им довољно дугачка.
  • XIX

• …човек лако заборавља да каже оно о чем не воли да говори.
  • XIX

• Најбеднија и најтрагичнија од свих човекових слабости несумњиво је његова потпуна неспособност предвиђања, која је у општој противности са толиким његовим даровима, вештинама и знањима.
  • XXI

• …љубав […], кад је […] искрена и дубока, лако прашта и заборавља.
  • XXI