Вијетнамски рат

Извор: Викицитат

Вијетнамски рат био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам), у савезу са Вијетконгом, против Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), у савезу са САД.

Цитати[уреди]

„Са 450.000 америчких војника сада у Вијетнаму, време је да Конгрес одлучи да ли да прогласи ратно стање са Северним Вијетнамом или не. Претходне конгресне резолуције подршке дају само ограничена овлашћења. Иако Конгрес може одлучити да је претходно одобрена резолуција о Вијетнаму коју је дао председник Џонсон довољна, питање објаве рата требало би барем да се стави пред Конгрес на одлучивање. (Двајт Д. Ајзенхауер)”


„Комунистички лидери у Москви, Пекингу и Ханоју морају у потпуности да разумеју да Сједињене Државе сматрају слободу Јужног Вијетнама виталном за наше интересе. И морају да знају да ми не блефирамо у нашој решености да бранимо те интересе. (Џералд Форд)”


„Не мислим да се рат може добити вани ако се не уложи већи напор од стране Владе да добије подршку народа. У крајњој линији, то је њихов рат. Они су ти који морају да га добију или изгубе. Можемо им помоћи, можемо им дати опрему, можемо послати наше људе тамо као саветнике, али они то морају победити, народ Вијетнама, против комуниста. (Џон Кенеди)”


„Погледајте Вијетнам, погледајте Либан. Кад год војници почну да се враћају кући у врећама за лешеве, Американци паниче и повлаче се. Таквој земљи треба само два-три оштра ударца, па ће панично бежати, као и увек. (Осама бин Ладен)”


„Што се тиче мира који бисмо сачували, питам се ко би од нас желео да приђе жени или мајци чији је муж или син преминуо у Јужном Вијетнаму и да их пита да ли мисле да је то мир који треба одржавати у недоглед. Да ли мисле на мир, или мисле да само желимо да будемо остављени у миру? Не може бити правог мира док један Американац умире на неком месту у свету за нас остале. Ми смо у рату са најопаснијим непријатељем са којим се човечанство икада суочило у свом дугом успону од мочваре до звезда, а речено је да ако изгубимо тај рат, а тиме изгубимо и овај пут наше слободе, историја забележиће са највећим чуђењем да су они који су имали највише да изгубе најмање учинили да до тога не дођу. Па мислим да је време да се запитамо да ли још увек знамо слободе које су нам наменили очеви оснивачи.”