Артур Шопенхауер

Артур Шопенхауер, немачки филозоф.

**Садржај**
А	Б	В	Г	Д	Ђ	Е	Ж	З	И	Ј	К	Л	Љ	М	Н	Њ	О	П	Р	С	Т	Ћ	У	Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
A	B	C	Č	Ć	D	Dž	Đ	E	F	G	H	I	J	K	L	Lj	M	N	Nj	O	P	R	S	Š	T	U	V	Z	Ž
Q	W	X	Y

Б

"Богатство је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији."
"Будала трчи за ужицима живота и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље."

В

"Вера је као и љубав: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти."
"Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак."
"Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне."

Д

"Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену."
"Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина."
"Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају."
"Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена."

З

"Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља."
"Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе."

И

"Извор наше среће је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном духу, сретном темпераменту, ведром уму и здравом телу."

К

"Као што је љубав према животу заправо само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од самоће."
"Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати."
"Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти."
"Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек."

Л

"Лепота је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца."

Љ

"Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом."
"Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни."
"Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо."

М

"Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла."
"Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира."

Н

"Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан."
"Највећа је од свих лудости – жртвовати своје здравље, ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити."
"Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је сретан."
"Ниједна лаж није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран."

О

"Он је врло недруштвен, то готово већ значи: Он је човек великих способности.
"Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!"
"Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна"
"Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати."

П

"Пријатељ свих није ничији пријатељ."
"Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају."
"Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити."

Р

"Религија је штака за лоше државне установе."
"Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени."

С

"Самоћа је судбина свих значајнијих духова."
"Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу."
"Спојити уљудност са поносом право је мајсторство."
"Судбина меша карте, а ми играмо."

У

"У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину."
"У старости човек се боље чува од несреће, а у младости је боље подноси."
"У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже."
"У свету углавном царује зло, а главну реч има глупост."

Ч

"Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења."
"Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима."

Артур Шопенхауер