Иванов, (1887) четврти чин (Превео Кирил Тарановски)
Море нема ни смисла ни сажаљења.
Гусев (1890) (Превод Косара Цветковић и Миодраг М. Пешић), IV
Живот није ништа друго до досадна клопка. Кад човек који размишља постане зрео и почне зрело расуђивати, он се нехотице осећа као да је пао у клопку из које нема излаза.
Павиљон бр. 6 (1892), VI (Превео Михаило Подољски)
Видети бесмртност у размени материје исто тако је чудно као и предсказивати будућност футроли кад се разбије скупоцена виолина и постане неупотребљива.
Павиљон бр. 6 (1892), VII (Превео Михаило Подољски)
Истински срећан човек је онај ко мисли не само о ономе што јесте већ чак и о ономе што није.
Прича непознатог човека (1892), VI (Превео Миодраг М. Пешић)
Уметност нам даје крила, и носи нас далеко, далеко!
Мој живот! (1896), XV (Превела Људмила Михаиловић)
Жена може постати пријатељ мушкарцу само овим редом: прво познаница, затим љубавница, па тек онда пријатељ.
Ујка Вања (1897), други чин
Кад нема правог живота, човек живи од фатаморгане.
Ујка Вања (1897), други чин
…ако се човек удуби, све на овом свету [је] дивно, све осим онога што ми сами мислимо и радимо кад заборавимо више циљеве постојања и своје људско достојанство.
Дама са псетанцетом (1899), II (Превео Јован Јанићијевић)
Љубав према човеку треба да се находи, не у срцу, не у стомаку, не у крстима, него у глави.
”
„
...привлачна је само женидба из љубави; оженити се девојком само зато што је она симпатична исто је што и купити на тржници непотребну ствар само зато што је лепа. У брачном животу најважнија спона је љубав, сполна привлачност, једно тело, а све друго несигурно је и досадно ма како смо паметно прорачунали. Дакле, није реч о симпатичној девојци, него о вољеној.
”
„
Здрав човек има хиљаду жеља. Болестан само једну.
”
„
Немојте ми рећи да месец сија; покажите ми одсјај светлости на разбијеном стаклу.