Почетак буне против дахија
Почетак буне против дахија је једна од најпознатијих и најлепших српских епских народних песама о борби за ослобођење Србије или, како их је Вук Стефановић Караџић назвао, песама новијих времена (пјесме јуначке новијих времена).
Цитати[уреди]
„Боже мили! Чуда великога!
Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Ту кнезови нису ради кавзи,
Нит’ су ради Турци изјелице,
Ал’ је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума;
И ради су Божиј угодници,
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош’о, ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе.”
„Цар умрије, а ми остадосмо,
И ми нашег цара не слушасмо,
Већ велики зулум подигосмо:
Погазисмо њихово поштење,
Свакојаке б’једе износисмо,
И на рају глобе навалисмо,
И гријоту Богу учинисмо.”
„Бог убио сваког ришћанина,
Који држи вјеру у Турчину!”
„Браћо моја, дванаест чобана!
Устаните, обор отворите,
Из обора ишћерајте свиње,
Нека иду, куда коме драго;
А ви, браћо, мене послушајте,
И шарене пушке потпрашите;
Ако Бог да, те се оно стече,
Шта сам данас радит’ наумио,
Честите ћу вас све учинити,
Оковати у сребро и злато,
А у свилу обућ’ и кадиву.”
„Чујете ли, моји соколови
Брзо добре коње посједните,
Пак трчите у село Тополу,
Не би л’ Црног погубили Ђорђа:
Ако ли нам сад утече Ђорђе,
Нека знате, добро бити не ће.”
„Дрина водо! племенита међо
Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
Наскоро ће и то време доћи,
Када ћу ја и тебека прећи
И честиту Босну полазити!”
