Početak bune protiv dahija
Početak bune protiv dahija je jedna od najpoznatijih i najlepših srpskih epskih narodnih pesama o borbi za oslobođenje Srbije ili, kako ih je Vuk Stefanović Karadžić nazvao, pesama novijih vremena (pjesme junačke novijih vremena).
Citati[uredi]
„Bože mili! Čuda velikoga!
Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne
I da druga postane sudija,
Tu knezovi nisu radi kavzi,
Nit’ su radi Turci izjelice,
Al’ je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može,
Ni trpiti Turskoga zuluma;
I radi su Božij ugodnici,
Jer je krvca iz zemlje provrela,
Zeman doš’o, valja vojevati,
Za krst časni krvcu proljevati,
Svaki svoje da pokaje stare.”
„Car umrije, a mi ostadosmo,
I mi našeg cara ne slušasmo,
Već veliki zulum podigosmo:
Pogazismo njihovo poštenje,
Svakojake b’jede iznosismo,
I na raju globe navalismo,
I grijotu Bogu učinismo.”
„Bog ubio svakog rišćanina,
Koji drži vjeru u Turčinu!”
„Braćo moja, dvanaest čobana!
Ustanite, obor otvorite,
Iz obora išćerajte svinje,
Neka idu, kuda kome drago;
A vi, braćo, mene poslušajte,
I šarene puške potprašite;
Ako Bog da, te se ono steče,
Šta sam danas radit’ naumio,
Čestite ću vas sve učiniti,
Okovati u srebro i zlato,
A u svilu obuć’ i kadivu.”
„Čujete li, moji sokolovi
Brzo dobre konje posjednite,
Pak trčite u selo Topolu,
Ne bi l’ Crnog pogubili Đorđa:
Ako li nam sad uteče Đorđe,
Neka znate, dobro biti ne će.”
„Drina vodo! plemenita međo
Izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije!
Naskoro će i to vreme doći,
Kada ću ja i tebeka preći
I čestitu Bosnu polaziti!”
