Филип Вишњић
Филип Вишњић (1767 — 1834) је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама.
Цитати[уреди]
„Усред зиме кад му време није,
Сину муња на часне вериге.”
„Ту смо били, очима гледали,
Кад се двије ударише војске,
У Мишару, пољу широкоме,
Једно српска, а друго је турска.”
„Рани сина, пак шаљи у војску,
Србија се умирит не може.”
„Потурицо, Мехмед-капетане,
Обазри се да се погледамо,
Да видимо чија је сад Мачва.
Ил' је моја, ил' ће бити твоја.”
„Не може се царство задобити,
На душеку све дуван пушећи.”
„Мехмед-Ага, ето ти порезе,
Сиротиња те је поздравила,
Више теби давати не може.”
„С Турцима са мрсно вечерао,
Вечерао и мрсно ручао,
С Турцима сам иш'о у џамију, турски клањам, српски бога молим.”
„Ђе је срећа, ту је и несрећа,
Ђе несреће, ту и среће има.”
„Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.”
„Ако мени Бог и срећа даде,
Те погубим Баја на мејдану,
Даћу теби све рухо Бајово,
И даћу ти оружје његово,
И све благо што код њега нађем.”
