Sajsi MC

Извор: Викицитат

Ивана Рашић Трмчић (Београд, 12. октобар 1981), познатија под псеудонимом Сајси Ем-Си (Sajsi MC), српска је реперка.

Цитати[уреди]

„Не користити прилику да таласаш је кажњиво дело.[1]


„Ова држава није по мери породице! Да само мало другачије живим, не бих могла ово дете да изнесем. Људи, ви овде немате услова да заснујете породице, а да немате неко наследство, и помоћ са 800 страна. Ако је породица сама и жели да буде независна од свих, она то не може да изнесе – ни финансијски ни логистички. Ја не знам шта они излазе на улицу и доказују кад ова држава ни на који начин не подржава и не помаже породице.[2]


„Годинама ме мушке колеге репери и сарадници нису схватали озбиљно, али то ме није поколебало – само сам наставила по свом. Увек је та воља да нешто урадиш пресудна. Све што те обесхрабри на том путу, чини те јачим на крају. И треба да се учи из грешака.[3]


„Ја нисам способна да зарадим паре, за разлику од моје сестре која је мултиталенат. Ја сам само у неком тренутку провалила да могу да напишем текст и да га могу реповати. Тај осећај да ти произведеш нешто што може да се назове уметничким делом, то ме је гурнуло у хипхоп воде, слобода да се каже било шта.[4]


„Ја сам соло играч који ради на своју руку. Имам своју дефиницију левог и десног што није везано за литературу која је стручна, која се бави тиме и не гледам лево и десно као политичке појмове. Више гледам као шире друштвене. Нису ми уско везани. Не занима ме ако је нека партија декларативно лево, а није стварно лево. Не убрајам то у лево, разлику правим.[5]


„Осећам да припадам југо-генерацији, којој нема спаса. Дошао је капитализам који овде није добар, токсичан је, а вештине које су југо-генерације научиле, више нису употребљиве у новом добу. Препуштени смо на милост и немилост сами себи.[6]


„Иронија и сарказам јесу одбрамбени механизми, штит иза ког се неко полукрије, јер чиста емоција је најрањивија позиција, открива те превише, на нишану си. Kад си ироничан, одајеш утисак да те ни за шта није брига, што је велики тренд међу омладином. Можемо да упоредимо песму „Мама” као моју најироничнију песму и „Далеко је Дизни” као моју најемотивнију песму – једна је навлачење маске, друга је скидање коже.[7]


„Проблем о болести зависности није заступљен у медијима нажалост. О томе треба јавно причати и упознати омладину са свим супстанцама јер све што им је непознато, млади имају потребу да пробају.[8]


„Прајд није само шетња већ и едукација. Надам се да ће се надаље атмосфера линча смањити за све будуће генерације.[9]


„Нећемо шетати, већ надркано ходати.[10]


„Постоји константно обезвређивање женске уметности. Женска уметност се посматра другачије него мушка, посматра се као мање вредна. Ја не видим да ће бити боље. Врло сам песимистична, и мислим да ћемо имати исте проблеме, јер моја мама има проблеме, моја је баба имала проблеме, имам их и ја, а вероватно ће их имати и моје дете.[11]


Референце[уреди]