Konstantin Koča Popović (14. mart 1908 — 20. oktobar 1992), poznat pod partijskim imenom Pera i obaveštajnim Grof, bio je jugoslovenski general-pukovnik, političar, diplomata, filozof, pesnik, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije
Svidelo bi mi se da podvrgnem knjige ispitu današnje Španije, da budu ovde čitane. Ovo nije apoteoza ratu, daleko od toga. To je provera na najosetljivoj, najoštrijoj tački opšte savremene Evrope.[1]
”
„
Prvih dana generalske pobune, anarhisti su napravili čuda, svaki u svoje ime, kao anarhista, i sa verom u sebe koja nije odgovarala njihovim mogućnostima, ali zaista prezirući smrt.[2]
Nikakva motorizacija ne može se meriti sa natčovečanskom snagom i plodovima naših napora. Svaki minut nespavanja, svaki dah, svaka kap krvi, svaki otkucaj srca, čak svaki poslednji dah i težina tela umrlog od iznemoglosti da se osetiti, ispoljava se u rezultatu, zaključku, u završnom računu.[3]
”
„
Kad pričaju naši junaci, uvek se malo postidim. Ja sam im, eto, starešina. Da li bih bio ravan njima u junaštvu, da sam s njima, stalno u prvoj liniji?[4]
”
„
Neprekidno sam se divio spokojnoj hrabrosti proletera. Efikasnost bez nemira i užurbanosti, samouverenje bez hvalisavosti, odlučnost i upornost u izvršavanju zadataka, bez vike, jedna stalna pribranost i u najtežim situacijama. Sve se to ispoljavalo i izbijalo u neprekidnim borbama sa neprijateljem. Manje smo se odmarali — bili tvrđi i svežiji; slabije se hranili —- bili žilaviji; slabije naoružani — ubojitiji; bez motorizacije — brži. Skuplja je bila svaka naša smrt, naše je disanje imalo drukčiju, posebnu vrednost. Kao da su se sve naše muke, napori i teškoće zgušnjavali u ubojit prkos, kao da su se preokretali u našu prednost.[5]
”
„
Trudio sam se, u svakom slučaju, da smirim borce, da im povratim samopouzdanje. U borbi je to najvažnije, snaga živaca odlučuje. Takve psihološke intervencije mogu u ratu biti efikasnije i od najrazornije pucnjave.[6]
”
„
Ko će umeti zamisliti, opisati kako je 3. krajiška nedelju dana vodila borbu, tučena artiljerijom i pritiskivana tenkovima — »naslonjena« na puste, hladne padine Cincara i Malovana?[7]
”
„
Naš narod, našu vojsku, našu borbu, naš nesavladivi duh Nemac ne poznaje i ne razume. U njegovoj glavi nema uopšte mere za veličinu naših podviga. On ne zna kako da se probije ni u našu dušu, ni u naš uvek pomični raspored. On godinama, neumorno, zadrto, svaki put poslednji put, baca letke kojim poziva partizane da se vrate kući, ako neće da budu konačno, munjevito uništeni. On ih uporno poziva da se vrate na domaće ognjište, koje opisuje kao raj; a ti ljudi su u šume, koje on opisuje kao pakao, otišli dobrovoljno, svojevoljno, svesno — zato baš što nisu više mogli da podnesu pakao domaćeg ognjišta pod fašističkom okupacijom. On uverava partizane da ih politički komesari mitraljezima gone u borbu. Narode kojima je pred očima sve oduzeo, od slobode do hleba, on ubeđuje da im je doneo blagostanje. Taocima koje vodi na vešanje tumači da ih spasava od boljševičkog terora.[8]
”
„
Duboko ispred Nemaca, nailazili smo na četnike, domobrane, ustaše, itd., i zaista, spolja posmatrajući, izgledalo je da se ne bijemo protiv okupatora, nego jedino »među sobom«. Stvar se, međutim, rasvetljava čim se uvidi osnovna činjenica: da su sve te grupe bile aktivni delovi okupatorske vojske.[9]
”
„
Svakome ko ume da misli i vidi — dalje od svog nosa i kućnog praga — mora biti jasno da bi bez njegovih slugu — četnika i ustaša, položaj okupatora već sada bio neodrživ — i neizdržljiv.[10]
”
„
Ratnički spoljni izgled srazmeran kukavičluku, terminologija i simboli (mrtvačka glava) takođe. Otkuda bi četnik mogao biti hrabar, kada osnova i osnovna pobuda njihovog stava i opredeljenja: kukavičluk, priznanje nemoći pred snagom okupatora.[11]
”
„
Hoće li četnici, vođe, u poslednjem trenutku, okrenuti oružje protiv Nemaca? Ipak izgleda da neće moći. To bi mogli učiniti samo ako bi nemačka vojska bila prethodno potpuno razbijena, doslovno razbijena, rasterana. Pored tih materijalnih uslova za preokret isto tako malo ima i »političkih«: izdajstvo je postalo prava sadržina te politike, osnovnija od cele superstrukture, od svih kombinacija »kad dođe vreme«.[12]
”
„
Mi ne garantujemo mir i spokojstvo, već donosimo dosledno i do kraja pooštrenu borbu protiv svih narodnih neprijatelja; a takva borba, uz učešće svih — sposobnih da se bore, upravo je jedina trajna i sigurna garancija za brzo postizanje pobede i trajnog mira.[13]
”
„
Retko se koji od profesionalnih, naročito viših oficira, pokazao sposoban za operativnog komandanta.[14]
”
„
Prvi partizan koji je, kad se pojavio nemački vojnik, upozorio ostale da jedan avion ne nazivaju "avijacijom" — bio je, svojom mirnom prisebnošću, razboritošću, preteča naših slavnih bombaša. Prvi partizan koji se, kad je dotrčao novi borac da mu javi da su opkoljeni, pravio da ne razume i upitao koga su drugovi opkolili — bio je svojom hladnokrvnošću i spokojnom sigurnošću, preteča naših izvanrednih komandanata. [15]
”
„
Koliko smo morali imati principijelnosti da bismo, još onda, usred međusobnog klanja Srba i muslimana, propovedali bratstvo među našim narodima — na primer. I to što smo govorili tada — i sada govorimo, sprovodimo, nepobedivo.[16]
”
„
Ono što smo postigli, postigli doslednom i pravilnom političkom linijom; nikome od naših novih suboraca nećemo dozvoliti da tu liniju, prostu i široku, unakazi i okalja.[17]
”
„
Kažem jedno. Kada smo umeli, pod ovako strahovito teškim uslovima, stvoriti ovakvu vojsku, umećemo da stvorimo i državu, uzornu.[18]
”
„
Nemačka rulja odvaljala se ka moru. Laknula je zemlja, zacarila tišina, ona tišina koja je mogućna jedino kad nema tuđe vojske. U tu tišinu prirodno ulazi i spada sve što je svoj život: i pesma vojnika i seljaka, dovikivanje, stoka.[19]
”
„
Kad bude gotov rat, sigurno ćemo naglo ostariti.[20]
”
„
Što se mene lično tiče mogao bih jedino dodati da se, prilikom dogovaranja o tome kako da nastupimo pred Nemcima, nisam slagao da treba govoriti da su nam četnici glavni neprijatelji. Smatrao sam da ne bi trebalo ići toliko daleko. Ali Tito je bio za to; bili smo ugroženi, morali smo činiti najviše što se može da bismo neutralisali Nemce.[21]
Sa Titom sam bio kod 290 šefova država, vlada ili suverena, 289 su vodili beleške, šta Tito govori. Jedino Čerčil nije držao olovku u rukama.[22]
”
„
Uostalom, ja sam se zalagao da i u našim zvaničnim dokumentima bude prihvaćen termin »nesvrstavanje« umesto tada praktikovanih, za mene nedovoljno adekvatnih, relativno pasivnih izraza kao što su »vanblokovska politika« ili »nevezanost« i »neangažovanost«. Smatrao sam da termin nesvrstanost tačno izražava ono što želimo da postignemo, dakle suštinu te politike jer utvrđuje podjednako nepristajanje na podređivanje bilo kome, Zapadu ili Istoku.[23]
”
„
Posle onoga što je učinjeno sa Srbima (Nikezićevom ekipom) postalo mi je jasnije šta se događa i kuda idemo jer je to, po mojoj oceni, bila jedna vrsta dvorskog (državnog) udara. .... Ocenio sam to kao zaverenički obračun s legitimnim zastupnicima demokratske orijentacije u Savezu komunista, u Srbiji i u Jugoslaviji.[24]
Albanci mogu biti državljani Jugoslavije, ali ne mogu biti srpski podanici.[25]
”
„
Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.[26]
”
„
Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti.[27]
”
„
Nečija jednonacionalna “istina”, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana.[27]
”
„
Politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica.[27]
”
„
Tu ne vredi stalno se pozivati na »narod«. Jer, masovan je nesumnjivo bio i pogubni »maspok« u Hrvatskoj 70-tih godina, kao i neki drugi pokreti i inostrani, ovovekovni »režimi« koji su, srećom, bili poraženi. Stoga ne mogu da podržim ni one koji danas tako usmeravaju bilo koji narod.[28]
”
„
Čak i kad bismo sebi dozvolili da budemo uvučeni u nacionalističko razračunavanje (pritajene ili otvorene građanske ratove) kojim bi se i integritet Jugoslavije dovodio u pitanje, Evropa i svet bi, pretpostavljam, našli načina - zbog svojih interesa - da nam postave granice preko kojih naše eventualno samouništavanje ne bi moglo da pređe.[29]
”
„
Budućnost jugoslovenstva uvek sam vezivao za demokratsku evoluciju ove heterogene zajednice koja je, uprkos golemim razlikama, povezana egzistencijalnim zajedničkim interesima. U takvom, demokratskom jugoslovenstvu koje podrazumeva ispomaganje i toleranciju, vidim jedinu alternativu zatvaranju i samoubilačkom nacionalističkom razračunavanju. Što se mene tiče, ljudi i narodi koji žive na ovom geopolitičkom prostoru mogu jedino tako da se uključe u savremenu, evropsku i svetsku civilizaciju.[30]
Svaka devojka koja je osećala izvesnu naklonost prema meni — nije znala da razlikuje kada se šalim, a kad govorim ozbiljno.[32]
”
„
Užas mi leži u grudima — kao crna ptica. Ako raširi krila, zakukaću.[33]
”
„
Činilo mi se da me pomalo precenjuju. Ne samo u tom trenutku kad su odlučili da mi povere spoljnu politiku, nego uopšte: komandant Prve proleterske, načelnik Generalštaba, ministar. Pitao sam se - da li je to zbilja za mene? Dvoumljenje je, pretpostavljam, nastajalo iz poznavanja sopstvene prirode. Odvajkada sam svemu prilazio pomalo i nadrealistički; znao sam da se nikad neću moći potpuno izmeniti.[34]
”
„
Za razliku od onih pripadnika moje generacije ratnika i posleratnih funkcionera kojima je vlast bila prvi, ako ne i jedini cilj a varljivi sjaj funkcije maltene jedina politička i uopšte misaona preokupacija, za sebe bih mogao reći i ovo: imao sam sreću da, kad se ostajanjem u forumima i hijerarhiji više ništa nije moglo učiniti, postanem »niko«. To me je održalo...[35]
”
„
Računam da će istorija kroz 40-50 godina sve to samleti; stvari će, više ili manje, doći na svoje mesto. Približno će se, valjda, znati bez potcenjivanja, i još važnije, precenjivanja - ko sam i šta sam bio.[36]
”
„
Vlast je kao groznica, kao temperatura 39 sa 5, da dok si na vlasti ona te trese i ne znaš gde si.
”
„
Vređa me što su me još za života poslali u legendu. Ni Tito nije legenda. Legenda se postaje tek ako preživiš prestotitna godina posle smrti.[37]
