Чимаманда Нгози Адичи
Чимаманда Нгози Адичи (енгл. Chimamanda Ngozi Adichie; Енугу, 15. септембар 1977) нигеријска је књижевница чија се дела крећу од романа до кратких прича. Сматра се најистакнутијом међу младим англофонским ауторима са почетка 21. века, која успева да привуче нову генерацију читалаца афричкој књижевности, посебно у Сједињеним Америчким Државама, где сада живи.
Цитати
[уреди]- „Учимо девојке да се смањују, да се умањују. Кажемо девојкама, можете имати амбицију, али не превише. Требало би да имате за циљ да будете успешни, али не превише успешни. Иначе бисте претили човеку. Пошто сам женско, од мене се очекује да тежим браку. Од мене се очекује да доносим своје животне изборе увек имајући на уму да је брак најважнији. Сада брак може бити извор радости и љубави и међусобне подршке, али зашто учимо девојке да теже браку, а момке не учимо истом? Одгајамо девојке да се међусобно виде као такмичарке не за послове или достигнућа, што мислим да може бити добра ствар, већ за пажњу мушкараца. Учимо девојчице да не могу бити сексуална бића на начин на који су дечаци”.[1]
- „Једини разлог зашто кажете да раса није била проблем је зато што бисте желели да није. Сви бисмо желели да није. Али то је лаж. Дошла сам из земље у којој раса није била проблем. Нисам о себи мислила да сам црнац и постала сам црнац тек када сам дошла у Америку. Када сте црнац у Америци и заљубите се у белу особу, раса није битна када сте сами заједно јер сте само ви и ваша љубав. Али чим изађете, раса је битна. Али не причамо о томе. Чак ни нашим белим партнерима не говоримо мале ствари које нас љуте и ствари које бисмо желели да боље разумеју, јер смо забринути да ће рећи да претерујемо или да смо превише осетљиви. И не желимо да кажу, види докле смо стигли, пре само четрдесет година било би противзаконито да смо чак и пар бла бла бла, јер знаш на шта мислимо када то кажу? Размишљамо зашто је то уопште требало да буде нелегално? Али ми не говоримо ништа од ових ствари. Пустили смо да се гомила у нашим главама и када дођемо на овакве лепе либералне вечере, кажемо да раса није битна јер то треба да кажемо, да би нашим финим либералним пријатељима било удобно. То је истина. Говорим из искуства”.[1]
- „Мислим да путујете у потрагу и враћате се кући да бисте се тамо нашли”.[1]
- „Неки људи питају: „Зашто реч феминисткиња? Зашто једноставно не кажете да верујете у људска права или нешто слично?”. Јер то би било непоштено. Феминизам је, наравно, део људских права уопште, али изабрати да се користи нејасан израз људска права значи негирати специфичан и посебан проблем рода. То би био начин да се претварамо да нису жене те које су вековима биле искључене. То би био начин да се негира да је проблем рода усмерен на жене”.[1]
- „Никада се не смеш понашати као да твој живот припада мушкарцу. чујеш ли ме? Твој живот припада теби и само теби”.[1]
- „Расизам се никада није требао десити и тако не добијате колачић да га смањите”.[1]
- „Једна прича ствара стереотипе, а проблем са стереотипима није у томе што су неистинити, већ што су непотпуни. Они чине да једна прича постане једина прича”.[1]
- „Наравно да ме не брине застрашивање мушкараца. Тип мушкарца који ће се застрашити од мене је управо тип мушкарца за који ме не занима”.[1]
- „Култура не чини људе. Људи стварају културу. Ако је тачно да пуна хуманост жена није наша култура, онда то можемо и морамо учинити својом културом”.[1]
- „Проблем са родом је што прописује какви треба да будемо, а не препознаје какви јесмо. Замислите колико бисмо били срећнији, колико слободнији да будемо истински индивидуални ја, да немамо тежину родних очекивања”.[1]
- „Ако не разумете, постављајте питања. Ако вам је непријатно да постављате питања, реците да вам је непријатно да постављате питања и онда питајте свеједно. Лако је рећи када питање долази са доброг места. Онда слушај још мало. Понекад људи само желе да се осећају саслушано. Ево могућности пријатељства и везе и разумевања”.[1]
- „Проводимо превише времена учећи девојчице да брину о томе шта дечаци мисле о њима. Али обрнуто није случај. Не учимо дечаке да брину о томе да буду допадљиви. Проводимо превише времена говорећи девојкама да не могу бити љуте, агресивне или жестоке, што је довољно лоше, али онда се окренемо и/или хвалимо или правдамо мушкарце из истих разлога. Широм света постоји толико много књига и чланака у часописима који говоре женама шта да раде, какве да буду, а какве да не буду, да би привукле или задовољиле мушкарце. Много је мање водича за мушкарце о удовољавању женама”.[1]
- „Ово је била љубав: низ случајности које су добиле значај и постале чуда”.[1]
- „Одлучила сам да се више не извињавам због своје женскости и своје женствености. И желим да будем поштована у свој својој женскости јер то заслужујем”.[1]
- „Зашто су људи питали „О чему се ради?” као да роман мора бити само о једној ствари”.[1]
- „За вас раса заправо не постоји јер никада није била препрека. Црнци немају тај избор”.[1]
- „Жену у одређеним годинама која није удата наше друштво учи да то види као дубоки лични неуспех. А мушкарац, након одређеног доба није ожењен, само мислимо да није могао да изабере”.[1]
- „Учимо девојке срамоти. „Склопи ноге. Покриј се.” Натерамо их да се осећају као да су рођене као жене и већ су криве за нешто. И тако, девојчице одрастају у жене које не могу да кажу да имају жељу. Одрастају у жене које ћуте у себи. Одрастају у жене које не могу рећи шта заиста мисле. И одрастају – а ово је најгора ствар коју радимо девојкама – одрастају у жене које су претварање претвориле у уметничку форму”.[1]
- „Моја сопствена дефиниција је да је феминисткиња мушкарац или жена који кажу, да, постоји проблем са родом какав је данас и морамо га поправити, морамо учинити бољим. Сви ми, жене и мушкарци, морамо боље”.[1]
- „Постоје неке ствари које су толико неопростиве да друге ствари чине лако опростивим”.[1]
- „Недавно сам излагала на универзитету где ми је један студент рекао да је толика срамота што су мушкарци из Нигерије физички злостављачи попут оца у мом роману. Рекла сам му да сам недавно прочитала роман „Амерички психо” и да је штета што су млади Американци серијске убице”.[1]
- „Ваша феминистичка премиса треба да буде: Битна сам. Једнако сам важан. Не „да само”. Не „све док”. Једнако сам важна. Тачка”.[1]
- „...моја поента је да је једини аутентични идентитет Африканаца племе... Ја сам Нигеријац јер је бели човек створио Нигерију и дао ми тај идентитет. Ја сам црнац јер је белац конструисао црно да буде што је могуће другачије од свог белог. Али била сам Игбо пре него што је бели човек дошао”.[1]
- „Мушкост је тврди, мали кавез, и ми стављамо дечаке у овај кавез”.[1]
- „Многе приче су важне. Приче су коришћене за одузимање имовине и за омаловажавање. Али приче се такође могу користити за оснаживање и хуманизацију. Приче могу сломити достојанство једног народа. Али приче такође могу поправити то нарушено достојанство”.[1]
- „Знање о кувању не долази унапред инсталирано у вагини”.[1]
- „Драги неамерички црнци, када одлучите да дођете у Америку, постајете црнци. Престаните да се свађате. Престаните да говорите да сте Јамајчанини или Ганаци. Америку није брига”.[1]
- „Како је лако било лагати странце, стварати са странцима верзије наших живота које смо замишљали”.[1]
