Čimamanda Ngozi Adiči
Čimamanda Ngozi Adiči (engl. Chimamanda Ngozi Adichie; Enugu, 15. septembar 1977) nigerijska je književnica čija se dela kreću od romana do kratkih priča. Smatra se najistaknutijom među mladim anglofonskim autorima sa početka 21. veka, koja uspeva da privuče novu generaciju čitalaca afričkoj književnosti, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sada živi.
Citati
[uredi]- „Učimo devojke da se smanjuju, da se umanjuju. Kažemo devojkama, možete imati ambiciju, ali ne previše. Trebalo bi da imate za cilj da budete uspešni, ali ne previše uspešni. Inače biste pretili čoveku. Pošto sam žensko, od mene se očekuje da težim braku. Od mene se očekuje da donosim svoje životne izbore uvek imajući na umu da je brak najvažniji. Sada brak može biti izvor radosti i ljubavi i međusobne podrške, ali zašto učimo devojke da teže braku, a momke ne učimo istom? Odgajamo devojke da se međusobno vide kao takmičarke ne za poslove ili dostignuća, što mislim da može biti dobra stvar, već za pažnju muškaraca. Učimo devojčice da ne mogu biti seksualna bića na način na koji su dečaci”.[1]
- „Jedini razlog zašto kažete da rasa nije bila problem je zato što biste želeli da nije. Svi bismo želeli da nije. Ali to je laž. Došla sam iz zemlje u kojoj rasa nije bila problem. Nisam o sebi mislila da sam crnac i postala sam crnac tek kada sam došla u Ameriku. Kada ste crnac u Americi i zaljubite se u belu osobu, rasa nije bitna kada ste sami zajedno jer ste samo vi i vaša ljubav. Ali čim izađete, rasa je bitna. Ali ne pričamo o tome. Čak ni našim belim partnerima ne govorimo male stvari koje nas ljute i stvari koje bismo želeli da bolje razumeju, jer smo zabrinuti da će reći da preterujemo ili da smo previše osetljivi. I ne želimo da kažu, vidi dokle smo stigli, pre samo četrdeset godina bilo bi protivzakonito da smo čak i par bla bla bla, jer znaš na šta mislimo kada to kažu? Razmišljamo zašto je to uopšte trebalo da bude nelegalno? Ali mi ne govorimo ništa od ovih stvari. Pustili smo da se gomila u našim glavama i kada dođemo na ovakve lepe liberalne večere, kažemo da rasa nije bitna jer to treba da kažemo, da bi našim finim liberalnim prijateljima bilo udobno. To je istina. Govorim iz iskustva”.[1]
- „Mislim da putujete u potragu i vraćate se kući da biste se tamo našli”.[1]
- „Neki ljudi pitaju: „Zašto reč feministkinja? Zašto jednostavno ne kažete da verujete u ljudska prava ili nešto slično?”. Jer to bi bilo nepošteno. Feminizam je, naravno, deo ljudskih prava uopšte, ali izabrati da se koristi nejasan izraz ljudska prava znači negirati specifičan i poseban problem roda. To bi bio način da se pretvaramo da nisu žene te koje su vekovima bile isključene. To bi bio način da se negira da je problem roda usmeren na žene”.[1]
- „Nikada se ne smeš ponašati kao da tvoj život pripada muškarcu. čuješ li me? Tvoj život pripada tebi i samo tebi”.[1]
- „Rasizam se nikada nije trebao desiti i tako ne dobijate kolačić da ga smanjite”.[1]
- „Jedna priča stvara stereotipe, a problem sa stereotipima nije u tome što su neistiniti, već što su nepotpuni. Oni čine da jedna priča postane jedina priča”.[1]
- „Naravno da me ne brine zastrašivanje muškaraca. Tip muškarca koji će se zastrašiti od mene je upravo tip muškarca za koji me ne zanima”.[1]
- „Kultura ne čini ljude. Ljudi stvaraju kulturu. Ako je tačno da puna humanost žena nije naša kultura, onda to možemo i moramo učiniti svojom kulturom”.[1]
- „Problem sa rodom je što propisuje kakvi treba da budemo, a ne prepoznaje kakvi jesmo. Zamislite koliko bismo bili srećniji, koliko slobodniji da budemo istinski individualni ja, da nemamo težinu rodnih očekivanja”.[1]
- „Ako ne razumete, postavljajte pitanja. Ako vam je neprijatno da postavljate pitanja, recite da vam je neprijatno da postavljate pitanja i onda pitajte svejedno. Lako je reći kada pitanje dolazi sa dobrog mesta. Onda slušaj još malo. Ponekad ljudi samo žele da se osećaju saslušano. Evo mogućnosti prijateljstva i veze i razumevanja”.[1]
- „Provodimo previše vremena učeći devojčice da brinu o tome šta dečaci misle o njima. Ali obrnuto nije slučaj. Ne učimo dečake da brinu o tome da budu dopadljivi. Provodimo previše vremena govoreći devojkama da ne mogu biti ljute, agresivne ili žestoke, što je dovoljno loše, ali onda se okrenemo i/ili hvalimo ili pravdamo muškarce iz istih razloga. Širom sveta postoji toliko mnogo knjiga i članaka u časopisima koji govore ženama šta da rade, kakve da budu, a kakve da ne budu, da bi privukle ili zadovoljile muškarce. Mnogo je manje vodiča za muškarce o udovoljavanju ženama”.[1]
- „Ovo je bila ljubav: niz slučajnosti koje su dobile značaj i postale čuda”.[1]
- „Odlučila sam da se više ne izvinjavam zbog svoje ženskosti i svoje ženstvenosti. I želim da budem poštovana u svoj svojoj ženskosti jer to zaslužujem”.[1]
- „Zašto su ljudi pitali „O čemu se radi?” kao da roman mora biti samo o jednoj stvari”.[1]
- „Za vas rasa zapravo ne postoji jer nikada nije bila prepreka. Crnci nemaju taj izbor”.[1]
- „Ženu u određenim godinama koja nije udata naše društvo uči da to vidi kao duboki lični neuspeh. A muškarac, nakon određenog doba nije oženjen, samo mislimo da nije mogao da izabere”.[1]
- „Učimo devojke sramoti. „Sklopi noge. Pokrij se.” Nateramo ih da se osećaju kao da su rođene kao žene i već su krive za nešto. I tako, devojčice odrastaju u žene koje ne mogu da kažu da imaju želju. Odrastaju u žene koje ćute u sebi. Odrastaju u žene koje ne mogu reći šta zaista misle. I odrastaju – a ovo je najgora stvar koju radimo devojkama – odrastaju u žene koje su pretvaranje pretvorile u umetničku formu”.[1]
- „Moja sopstvena definicija je da je feministkinja muškarac ili žena koji kažu, da, postoji problem sa rodom kakav je danas i moramo ga popraviti, moramo učiniti boljim. Svi mi, žene i muškarci, moramo bolje”.[1]
- „Postoje neke stvari koje su toliko neoprostive da druge stvari čine lako oprostivim”.[1]
- „Nedavno sam izlagala na univerzitetu gde mi je jedan student rekao da je tolika sramota što su muškarci iz Nigerije fizički zlostavljači poput oca u mom romanu. Rekla sam mu da sam nedavno pročitala roman „Američki psiho” i da je šteta što su mladi Amerikanci serijske ubice”.[1]
- „Vaša feministička premisa treba da bude: Bitna sam. Jednako sam važan. Ne „da samo”. Ne „sve dok”. Jednako sam važna. Tačka”.[1]
- „...moja poenta je da je jedini autentični identitet Afrikanaca pleme... Ja sam Nigerijac jer je beli čovek stvorio Nigeriju i dao mi taj identitet. Ja sam crnac jer je belac konstruisao crno da bude što je moguće drugačije od svog belog. Ali bila sam Igbo pre nego što je beli čovek došao”.[1]
- „Muškost je tvrdi, mali kavez, i mi stavljamo dečake u ovaj kavez”.[1]
- „Mnoge priče su važne. Priče su korišćene za oduzimanje imovine i za omalovažavanje. Ali priče se takođe mogu koristiti za osnaživanje i humanizaciju. Priče mogu slomiti dostojanstvo jednog naroda. Ali priče takođe mogu popraviti to narušeno dostojanstvo”.[1]
- „Znanje o kuvanju ne dolazi unapred instalirano u vagini”.[1]
- „Dragi neamerički crnci, kada odlučite da dođete u Ameriku, postajete crnci. Prestanite da se svađate. Prestanite da govorite da ste Jamajčanini ili Ganaci. Ameriku nije briga”.[1]
- „Kako je lako bilo lagati strance, stvarati sa strancima verzije naših života koje smo zamišljali”.[1]
