Пређи на садржај

Фридрих II, цар Светог римског царства

Извор: Викицитат

Фридрих II, цар Светог римског царства (26. децембар 1194 — 13. децембар 1250) је био цар Светог римског царства (1220 — 1250), краљ Немачке (1212 — 1250), краљ Сицилије (1198—1250), титуларни краљ Солуна (1230 — 1239) и краљ Кипра и Јерусалима (1225 — 1228).

Цитати

[уреди]

„Ко брани све, не брани ништа.”


„Не завидим Богу на небу јер сам срећан што живим на Сицилији.”


„Оног дана када будем желео да казним провинцију, њоме ће управљати филозоф.”


„Римска црква је сада толико грозничава од похлепе, и тако ју је обузела отворена пожуда да се не задовољава црквеним добрима, не либи се да одузме наследство царевима, краљевима и световним принчевима тако што ће их натерати да плаћају порез. Краљ Енглеске је себи пример у том погледу, јер је Црква држала под клетвом његовог оца, краља Јована без земље, све док није приморао њега и народ његове земље да плаћају порез (...) који је курија и папа непрестано праве према свештенству отворене и скривене спекулације, које (...) трују цео свет. Али на уснама ових незаситих крвопија имају речи слађе од меда и мекше од уља, да је римска курија наша мајка и дојиља, а да је она у међувремену извор и ослонац сваког зла.”


„Црква је у својим почецима била утемељена на сиромаштву и простоти, када је, као плодна мајка, родила свете (...) И пошто су одрасли у богатству и уживају у томе, за страх је да ће зидови Цркве ће се нагнути, а када се сруше, доћи ће до уништења.”


„Људи су у стању да запоседну четвороношце силом или другим средствима; али птице које круже високо у ваздуху могу се ухватити и уредити само људском домишљатошћу.”