Пређи на садржај

Сто година самоће

Извор: Викицитат

Сто година самоће је роман колумбијског писца Габријела Гарсије Маркеса и сматра се ремек делом хиспаноамеричке и светске литературе. За овај роман Маркес је 1982. добио Нобелову награду за књижевност.

Цитати[уреди]

„Живот је краћи него што човек мисли.”


„Један минут помирења вреди више од доживотног пријатељства.”


„Сиромаштво је слуга љубави.”


„Човек не припада ниједној земљи док у њој нема једног од својих мртвих.”


„Биоскоп је машина која ствара илузије и не заслужује емотивне реакције публике.”


„Племена осуђена на сто година самоће више немају другу шансу на земљи.”


„Умирање је много теже него што се може замислити.”


„Тајна добре старости није ништа друго до искрени пакт са самоћом.”


„Прошлост је лаж, сећање не познаје пут назад, не можеш се вратити у прошлост, а најтрајнија љубав је ипак нешто пролазно.”