Стоицизам

Зенон из Китијума, оснивач стоицизма

Стоицизам (или стоа) јесте правац античке филозофије популаран од 4. до 2. века стр. н. е., посебно међу образованом елитом античке Грчке и Римског царства.

Цитати

„Стоицизам је, за разлику од ранијих чисто грчких филозофија, емоционално узак и у извесном смислу фанатичан; али такође садржи религиозне елементе за којима је свет осећао потребу, а које Грци као да нису могли да опскрбе. (Бертранд Расел)”

„Неки филозофи, а међу осталима и древни стоици, извели су тему утехе у свим невољама, док су учили своје ученике да су те болести под којима су се трудили, у ствари, добра за универзум; и да је за проширени поглед, који је могао да обухвати цео систем природе, сваки догађај постао предмет радости и усхићења. Али, иако је ова тема била мукотрпна и узвишена, убрзо се у пракси показало слабом и неефикасном. Сигурно бисте раздражили него умирили човека који лежи под тешким боловима гихта проповедајући му исправност тих општих закона. (Дејвид Хјум)”