Пређи на садржај

Стеван Сремац

Извор: Викицитат

Стеван Сремац (11. новембар 1855 — 12. август 1906) био је српски писац епохе реализма и академик.

Цитати

[уреди]

„Где има ватре, мора и дима бити.”


„Није благо ни сребро ни злато већ је благо што је срцу драго.”


„Залуд глава кад не носе ноге.”


„Не мрзим човека који зло каже, него човек који зло мисли.”


„Благо оном ко уме ћутати. – Рекло је псето кад је добило батине.”


„Где није кошкања није ни миловања.”


„Риба и гост трећи дан смрде.”


„Тешко своме без свога.”


„Док магарца имаш онда га и јаши.”


„Кад пас кобасицу једе, сигурно је украо.”


„Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи.”


„Женидба, то је просто једна срећа. Имаш, кажу, пуну врећу змија и међу њима једна јегуља; туриш руку у врећу па бираш! Е, па хајде ти сад потрефи баш ону једну, једину јегуљу.”


„И месечина може бити поглед на свет.”


„Власти су од Бога. Ви благочестиви хришћани треба поштовати власт и покоравати им се јер је и Христ рекао: „Поштујте непријатеље своје”.”


„Што да измишљам теме када их сам живот у изобиљу нуди и људе кад их посве дневно посматрам по улицама и кафанама.”